Земљорадничка задруга Свилајнац

После неколико деценија Земљорадничка задруга Свилајнац позитивно пословала

За себе и друга-задругарство

Задругарство у Ресави има дугу традицију

Земљорадничка задруга Свилајнац

Корени задругарства у Србији започели су оснивањем Земљорадничке задруге у селу Вранову код Смедерева 1894. године. Три године касније посланик Радикалне странке Димитрије Катић основао је 31. марта 1897. године у свом селу црквенцу прву Земљорадничку задругу у Ресави и постао њен председник. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 1.11.1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

У години великог јубилеја, 120 година постојања Земљорадничке задруге „Свилајнац“ из Свилајнца (1897 – 2017),  децембра 2017. године изабран је нови директор. Избору директора присуствовао је Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, и Гордана Спасојевић, адвокат при Задружном савезу из Београда. Ова Задруга је једина у Ресави која је опстала и сачувала своје капиталне објекте: живинарску фарму пилића на „Чаиру“, живинарску фарму кока носиља у Дубљу, репрезентативни бетонски силос капацитета 400 вагона, метални силос 600 вагона и дигиталну вагу носивости 60 тона, у комплексу преко пруге, на путу за Црквенац. Сачувано је и неколико локала као и земљишни поседи.

Новоизабрани директор са запосленима наставио је посао на усаглашавању Задружних правила са Законом о задругарству. У Задружним правилима прописани су критеријуми за стицање статуса задругара. Некада је било 104 задругара и чланство није ревидирано од 1997.године. По одлуци представничке скупштине одржане 22.фебруара 2018.године новоизабраном директору је наложено да покрене ревизију чланства у складу са Задружним правилима и Законом о задругама. Са обавештењима задругарима кренуло се 26. фебруара путем појединачних телефонских позива, преко срестава јавног информисања (ТВ станице, радио станице, Ресавски поштоноша) и огласне табле, да је неопходно да  задругари ажурирају свој статус у задрузи. До предвиђеног рока 5.марта одговорило је тридесетак задругара. По одлуци Скупштине од 22. Фебруара 2018.године  и Управног одбора, у периоду од 27.03.2018. до 28.09.2019. године  избрисани су у Агенцији за привредне регистре сви задругари који не испињавају услове и немају никакву сарадњу са Задругом.

Директор задруге Драган Векић, у разговору за наш лист, посебно је истакао да је Задруга, осим ревизије чланства,  укњижила већи део производног и пословног простора, а за остало се прикупља документација. Каже да је он наследио органе управљања који су  доносили одлуке све до скупштине задругара (која је први пут одржана након 1997 године) где су били позвани сви уписани задругари која је одржана 27.децембра 2018.године. Тада су једногласно  изабрани нови органи управљања и то: председник скупштине, управни и надзорни одбор, као и њихови председници. За председника скупштине изабран је др Владан Савић, а за председника управног одбора Слободан Распоповић. 

Поступак за повећање накнаде за коришћење локала задруге у центру Свилајнца од стране Поштанске штедионице, због повећања цена на мало и пореза покренут је 2016.године. Навео је да је управни одбор 2018. године, донео одлуку да се повећа цена месечног закупа Поштанској штедионици, после чега је упућен допис Банка Поштанска штедионица АД,  о одлуци Управног одбора. Поштанска штедионица није хтела да прихвати повећање цене закупа и предложила раскид  пословне сарадње  и закупац се иселио. Одбацио је примедбе појединаца да је он допринео да закупац оде.  

Редовно се оглашава издавање овог атрактивног простора и очекује да се у наредном периоду нађе нови закупац. Један од највећих успеха Задруге је по његовом мишљењу да је позитивно пословала 2018.године први пут још од деведесетих година. Оваквом финансијском билансу допринело је увођење реда, рада и дисциплине као и домаћинско поступање. Осудио је поступак задругара који су искључени и правду потражили на суду. Мишљења је да су прво могли да се обрате својој Задрузи и покушају наћи решење а не да се праве беспотребни трошкови.

Задруга има планова да унапреди своје пословање склапањем споразума са реномираним партнерима који су спремни да инвестирају и допринесу бољим финансијским резултатима Задруге и чланова. Тужбе ометају редован рад и додатно оптерећују положај запослених у задрузи од стране појединаца који несхватају да је општи интерес изнад личних, нарочито у ситуацији када неиспуњавају критеријуме задружних правила. Нажалост поједнцима, који туже, Задруга се вишеструко одужила кроз личне доходке и стицања пензије.      

Наставља се суђење задругара са Задругом „Свилајнац“

Поднета нова кривична пријава против директора

После саслушања директора Драгана Векића код  Јавног тужиоца и поднетих докумената о донетим одлукама за искључених 14 задругара, Драгиша Миладиновић, адвокат неправилно искључених задругара поднео је нову кривичну пријаву.

Новом кривичном пријавом искључени задругари указују на пропусте о њиховом брисању из АПР јер не постоји одлука, по њиховом мишљењу, ни једног легитимног органа у Задрузи. Наводе да управни одбор није био у пуном саставу приликом одлучивања и тада су прекршена правила Земљорадничке задруге „Свилајнац“ као и Закона о задругама. По задружним правилима управни одбор броји пет чланова, међутим председник тог тела био је у болници, а један члан је поднео неопозиву оставку и скупштина није изабрала нове чланове.   

Скупштина задругара одржавана је као представничка од 15 чланова, а након брисања 12 преминулих задругара у АПР-у морала је да се састане скупштина свих преосталих задругара и да се изаберу нови легитимни органи. То је пропуст бившег и садашњег директора који се нису снашли, тако да су задругари тужбом указали на неправилности и траже да се одлуке пониште.

По изјави директора Драгана Векића, није тачно да је одржана представничка Скупштина, 27.12.2018. године, већ је први пут, после децембра 1997. године, одржана Скупштина задругара у складу са Задружним правилима и Законом о задругама.

Овим путем директор Задруге, Драган Векић, незадовољне задругаре моли, да се упознају са Задружним правилима објављеним на сајту АПР.

Неколико жена које су биле оснивачи и дугогодишњи задругари су веома увређене оваквим поступањем и понижењем.

 У Привредном суду у Крагујевцу одржанa су три рочишта, а четврто је настављено  22. априла 2019. године саслушањем сведока Ненада Стевановића из Дубља и Лелице Степановић из Свилајнца. Стевановић је изјавио да на управном одбору од 19.06.2018 године, којим је он председавао, није донета никаква одлука о искључењу задругара и да је његов потпис фалсификован.  Да су задругари искључени сазнао је са сајта АПР новембра 2018. године. Суд је на основу тога донео решење да се изврши графолошко вештачење потписа, чиме се још више повећавају беспотребни трошкови у овом предмету. Саслушана је и сведок Лелица Степановић, благајник у Земљорадничкој задрузи и на неколико питања судије да ли су тужиоци уплатили улог до 1000 динара она је рекла да не зна, као и да није желела да говори о својим пословним односима са Задругом.

Проблем је што није одржавана скупштина задругара већ представничка, иако је свима познато да је остало испод 100 задругара.

Суђење се наставља 30.јула 2019. године када ће бити позвани нови сведоци и налаз вештака.

Директор  Драган Векић  у име Задруге честита предстојеће Ускршње празнике свим православним верницима.

Р.П.

• Земљорадничка задруга Свилајнац
• Виноградарско – Воћарска Задруга (СОЈ)
• Обележено 90. година
• Годишњица вредна пажње
• Тужена Земљорадничка задруга Свилајнац
• Задругарство и перспективе развоја