Из историје Свилајнца

Из историје Свилајнца

Друштво за чување народног здравља Црквенац

Из историје Свилајнца

Здравље је највеће богатство чему су пажњу поклањали наши стари. Време после великога светскога рата 1914-1918. изискивало је велику одговорност и бригу за здравствено стање народа који је жестоко пострадао, милион и седамсто хиљада, што од непријатеља што од заразних болести које доноси рат. Србија је у сваком погледу била највећа жртва како у губитку становника и војника од заразних болести, зверстава непријатеља невиђених размера и сиромаштва које је снашло породице на ивици глади и голог опстанка.

Учитељи су били ти који су давали иницијативе и предводили оснивање Друштва за чување народног здравља какав је био и Светолик Милошевић иначе и сам учесник великог рата. Само што је дошао у основну школу у Црквенцу он је са напредним сеоским домаћинима 25.фебруара 1923 године основао Дружину за чување народног здравља. Скупштина од 169 чланова је изабрала управни одбор од три члана и председника Милосава Николића, из стењарске мале, а за секретара – благајника једногласно учитеља Свету Милошевића.

Чланове је учитељ упознао са циљевима и значају деловања друштва јер је „здравље основица свеколиког људског напретка“. Задатак је био стварање што бољих здравствених услова за становнике, децу и ђаке у Црквенцу. Ширење здравствене културе да се људи јављају лекару, а не „бајалицама и врачарицама“ што је повећавало смртност. Говорио је и о значају чистоће људскога тела, дома, здравој пијаћој води јер од нечисте воде настају обољења и заразне болести, трбушни тифус, срдобоља, колера.

Препоручио је да се иде у сеоску библиотеку и читају књиге, а своје излагање је завршио покличем ширимо идеју о чувању народног здравља, спасавајте свој народ, осигурајте му будућност. Ми смо свесни потомци покојног Димитрија Катића.

У мају 1923 године на његов позив прво предавање одржао је Др Малакјан из Свилајнца на ванредној скупштини, а члановима удружења обезбеђено је 50% попуста код свих доктора приликом прегледа. Обишао је и домове у селу говорећи домаћицама о значају употребе креча као и проветравању просторија где се неговао подмладак. Охрабривао сељане да се јављају лекару на преглед и контролу поготову када су деца у питању.

Др Милован Банић у децембру 1924 године говорио је у препуној сали општине Црквеначке о начинима заштите од ширења зараза туберкулозе, сифилиса, пегавог тифуса.

Апотекар Вилим Драшкоци давао је 20% попуста за чланове друштва из Црквенца приликом издавања лекова.

Донета је одлука о оснивању апотеке у селу што је био и државни пројекат , на скупштини удружења у Београду где је био и учитељ као делегат. Од Савеза Здравствених задруга Београда добијена је једна количина лекова, које је издавао учитељ Света и био на располагању 24 часа оштро се противећи да му се за тај рад плаћа, рекао је „да ће то сматрати увредом“. Залагао се да се сиромашнима подели бесплатно једна количина лекова до одређене суме.

Живко Стојановић, члан надзорног одбора, предлагао је да се оснује једна комисија „која ће од куће до куће“ да скреће пажњу на хигијену, као и на јавне локале механе, дућане, касапницу, центар села где се ђаци окупљају за школу. Основан је и болеснички фонд у селу, којим је руководио учитељ Света, преко кога је помагано болеснима сиромашног стања.

На његов предлог 1924 године чланови су оберучке прихватили да се позида од тврдог материјала, јавно купатило у селу. Изабран је одбор за изградњу на челу са учитељем Светоликом Милошевићем ,а од општине црквеначке одређена парцела. Новчана помоћ је стигла и од Министарства здравља Југославије 10.000 динара што је дало већу вољу и слогу у селу да се посао што пре отпочне. Живко Стојановић је обећао све мертеке, Милосав Николић две столице за кров, Живота Катић пет греда по четири метара, Петар Вићентијевић, Милојко Томић, Пана Ватић, Илија Катић, Петар Попадић, Живан Живановић, Милић Величковић, Јован Томић и многи чланови су обећали и дали помоћ у материјалу.

Јуна 1926 године купатило је завршено, а скупштина је донела правила о руковању и коришћењу,купање 1,50 динара за чланове и 2 динара за нечланове, а за руководиоца изабрала је Драгутина Поповића. Ђаци и учитељи основне школе су се купали бесплатно јер су помагали изградњу, преносили циглу, за ђаке из околних села купање је било 0,50 пара. Карактеристично је било да су се у чланство удружења уписивали из околних села и вароши, 1926 године се уписало 38 нових чланова. Удружење је радило сложно и веома добро, и о томе сведочи извештај члана главног одбора Друштва за чување народног здравља из Београда Љубомира Стевановића који је обишао дружину у Црквенцу.

После одласка учитеља Светолика Милошевића 1931године из Црквенца, на срдачном испраћају ђаци, родитељи, сарадници и готово сви житељи, су се захвалили за све што је урадио, а руковођење апотеком поверено је попу Николају Михајловичу Григорову, кога је заменио 1932 године учитељ из села Богомир Николић, њега Мата Николић, а од 1936 године Момчило И. Катић.

За секретара – благајника удружења изабран је Ђорђе Р. Миљковић. Апотека је радила до почетка 1941 године као и Удружење за чување народног здравља, а када је престало са радом нема поузданих података.

Рад јавног купатила у селу је трајао до шездесетих година 20 века којим је руководио Мида Илић, и данас живи у селу, чијим одласком на рад у Француску је престало да ради. После рата 1945 године недељом је загревана вода да се после утакмице фудбалери ФК „Виноградар“ купају.

Сложно задружно село Црквенац је тридесетих година 20 века, са својим задругама, два Задружна дома , удружењима, на културном и спортском плану било једно од најнапреднијих у Бановини Моравској са седиштем у Нишу.

Мирољуб Спасојевић

• Одржана скупштина Савеза Удружења
• Виноградарско – Воћарска Задруга (СОЈ)
• Обележено 90. година
• Годишњица вредна пажње
• Из историје Свилајнца
• Приказивање филма Чујте, Срби!