Обележено 90. година од формирања Земљорадничко Виноградарско – Воћарске Задруге СОЈ у Црквенцу М. Спасојевић
Димитрије Катић
Годишњица вредна пажње
У сложном задружном селу Црквенцу семе задругарства посејао је крајем 19 века, 1897 године Димитрије Катић,народни посланик и председник скупштине Србије који је формирао Земљорадничко-кредитну задругу са 26 домаћина и био њен први председник. Беше тада и прва у Ресави са задружним домом. Није познато да је и један преседник Супштине Србије у њеној историји водио задругу живећи у свом селу са својим сељанима дајући пример како треба да се понаша и ради српски домаћин. Иначе познато је да је председавао у скупштини обучен у српску народну ношњу са опанцима на ногама привлачећи на тај начинпажњу страних дипломата. Потомци су наставили негујући традицију задругартва оснивајући нове задруге у селу које су служиле раду и напретку, изградњи бољих услова за живот фамилија.
„Слога кућу гради и срећу прави“ говорили су стари домаћини.
После повратка из великога рата 1918 године, као победници наши домаћини су се вратили задругарству, лечили ране, чували огњишта обнављали и дизали ново, усправљали Србију.
Тако су дошли на идеју да се у селу формира Земљорадничко-Виноградарско-Воћарска задруга јер су се традиционално у селу сви бавили тим пословима. Црквеначки виноградари су предњачили на обнови винограда после стравичне болести, филоксере крајем 19. века која је уништила скоро све винограде.
Преговори су дуго трајали и био је план да се заједнички са виноградарима из Свилајнца тај посао уради. Помиње се март 1927 година, као зачетак да би се мало застало што је изазивало нестрпљење. Но ипак 1928 године се шаљу нека документа првостепеном суду у Ћуприји „на потврду и располагање“. Првога априла 1929. године уплаћена је такса од девет динара и регистрована је под бројем 6-13262 Земљорадничко –Виноградарско-Воћарска задруга ( са ограниченим јемством) у Црквенцу, за председника управног одбора изабран је Јован Томић из Црквенца. Чланови су били Светозар Катић, Петар Вићентијевић, Милосав Николић из Црквенца и Михајло Миленковић из Свилајнца. Изабрани су и Надзорни одбор, Оцењивачка комисија и Суд добрих људи. Председник надзорног одбора је био Станоје Ђорђевић, а заменик Стојадин Ђорђевић, чланови Мата Николић и Сретен Панић сви из Црквенца и Блажа Љубисављевић, ћурчија из Свилајнца. За секретара – књиговођу Драгомир Катић, а за благајника Лазар Илић из Црквенца.
Од 62 задругара оснивача 43 је било из Црквенца, 13 из Свилајнца, три из Дубља, један из Грабовца и један из Гложана. Одређена је једна комисија да се преброје чокоти винове лозе и утврди њихово стање, а онда одреде услови уписа удела са којима се улази у задругу. Одређено је да један удео буде 1000 чокота и 500 динара, а максимум 10.000 чокота и 5000 динара са уплатом у задружну касу. СОЈ је значио са ограниченим јемством да нико неби имао монопол, а одлучивање је било један задругар један глас.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
