Обележено 90. година од формирања Земљорадничко Виноградарско – Воћарске Задруге СОЈ у Црквенцу М. Спасојевић
Обележено 90. година
Уписана су 174 удела са 174.000 хиљада чокота и 87.000 хиљада динара што је представљало гарантни и обртни фонд Виноградарско – Воћарске задруге у Црквенцу. Циљ је био да се изгради један подрум дваипо до три милиона литара за прераду грожђа и смештај вина. За благајника у изградњи подрума изабран је учитељ Светолик Милошевић. Суду Општине Црквеначке упућен је захтев да се додели парцела „Старо Гробље“ за подизање зграде подрума што је Државни савет и одобрио 23.08 1929 године. Задрузи је постављен услов да подигне вагу у селу као надокнаду за плац.
За зидање подрума било је добре воље али недовољно пара, говорио је учитељ Светолик Милошевић. Са Јованом Томићем смо отишли код министра пољопривреде у Београд да тражимо кредит, он нам је обећао 100.000 динара али тек када се подрум до половине озида. Убеђујемо га да ће то бити велика корист за Ресаву и државу. Видно љут узвикну па добро ко ће да гарантује држави да ће бити завршен. Учитељ је понудио писмену обавезу да ће све бити како треба, а министар се насмеја и приста да „даде“ паре унапред, које стигоше поштом трећег дана.
Банска управа, Ниш помогла је са 50.000 динара које су дате на бригу Главном савезу земљорадничких задруга Југославије као резервни фонд. Пројекат за изградњу подрума је израдио инжењер Драгослав Марјановић из Крагујевца, а статичке прорачуне урадио инжењер Добривоје Пандуровић из Параћина.
Министарство је сугерисало да се подрум у Црквенцу изгради по угледу на књажевачки или јовачки модел. Камен из црквеначког каменолома извадио је Радосав Милошевић, а задругари га добровољно превезли на плац „Старо Гробље“ за почетак темеља. За извођача радова изабран је Андра Радивојевић из Свилајнца, а касније због убрзања радова ангажован је и Ђорђе Наумовић из Суве реке.
Радну снагу дају задругари, по припадајућим уделима, уколико је могуће, ако не онда се плаћа из касе. Предрачунска вредност за изградњу подрума износила је 373.638 динара и 19 пара. Припреме се отегле две године што је стварало нервозу и неповерење код задругара па су неки иступили из задруге.
Коначно су сва документа обезбеђена као и средства за почетак градње подрума, а управни одбор је одредио Видовдан, 28.јун 1931 године за полагање камена темељца, позваше попа Николаја Григорова, набавише и барут за прангије, село на ногама, весело кад се кућа подиже задругарска.
Убрзо се број задругара из села, вароши и околине увећавао, стицао се углед и поверење у задругу. Мита Исаковић, народни посланик из Свилајнца уписао је 10.000 чокота, максимум 10 удела, као и Драгутин Јотић, економ из Свилајнца. Средски начелник Драги Васиљевић такође приступа виноградарима у Црквенцу. Добривоје Ђорђевић из Црквенца са 8.000, осам удела, као и Милојко Ватић са 5.000, Милић Вучковић са 4.000 чокота винове лозе.
Но код неких задругара и даље је било неверице те су одуговлачили са уплатом удела што је веома отежавало изградњу подрума али и нарушавало слогу колектива .На задружном састанку 26.јула 1931 године Управни и Надзорни одбори су донели одлуку да се десет задругара искључи из задруге о чему је извештен и првостепени суд у Ћуприји.
Погођен је бунарџија Богомир Ђорђевић из Црквенца да за 200 динара ископа бунар испред подрума.
Радови на зидању подрума су завршени 4. октобра 1931 године. Банска комисија из Ниша је обишла Црквеначке задругаре, прегледала и утврдила да су урађени неки радови који нису били планирани.
Наставиће се…
Спомен чесма код Планинарског дома “Суваја“ на Бељаници РП
Владика Браничевске епархије Игњатије у Свилајнцу Фото: Д. Обиђановић