Одржана скупштина Савеза Удружења ратних добровољаца1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца у Новом Саду
Заједница Срба у Македонији
Црква и спомен костурница на Кајмакчалану.
Председник Републике Српске Милорад Додик са Горданом Стојковском председницом ЗСМ
Црква и спомен костурница на Кајмакчалану.
бивши Председник Србије Томислав Николић, десно почасни српски конзул Србије у Битољу Сиљан Мицевски и Томислав Жугић председник МО ЗСМ у Битољу
Поглед са спомен костурнице на цркву на Кајмакчалану
Срби у већим градовима Македоније, изузев Скопља и Куманова, су у занемарљивом броју. То српско становништво је различитог порекла са изразитом тенденцијом асимилације, посебно по питању језика. У Битољ Срби су се досељавали после Првог балканског рата, затим су долазили као кадрови, нарочито војни. Према попису из 2002.године у Битољу их је било 500, а данас незванично око 300. Запослени су у јавној администрацији, има власника неколико компанија, затим војних пензионера, а велики број су незапослени.
Просторије месног одбора СЗМ у Битољу.
Да би очували своју историју, традицију, културу и језик 1994.године је основано Удружење Срба и Црногораца у Македонији када и МО у Битољу. Данас Заједница Срба у Македонији у Битољу има своје просторије у којима се Срби окупљају и организују разноврсне програме и активности. Одржавају часове из српског језика за најмлађе, а део активности, који се односи на обележавање значајних датума из наше историје, реализује у сарадњи са српском амбасадом.
Ове године од 14 до 16 септембра обележиће се 100 година од пробоја Солунског фронта. Међу првим ослобођеним градовима је Битољ. Крајем септембра обележиће се 102. године од битке на Кајмакчалану.
Сваке године на обележавање ових датума долази све већи број организованих група из Србије. Свечаностима су присуствовали председници Србије, Републике Српске и династије Карађорђевића. У овом делу Македоније налази се велики број споменика и спомен обележја српских војника који су живот дали за слободу отаџбине. На Кајмакчалану, у долини Црне реке Битољу и другим местима налазе се мошти српских војника у заједничким спомен костурницама. Нека од ових локација од шибља и траве чисте млади из Србије који организовано долазе.
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…
погледајте коментаре