Задружно село Црквенац, некад и сад

Села у Ресави

Задружно село Црквенац, некад и сад

(други део)

Данас, 2017 године, село Црквенац као и многа друга у Србији, изгледају другачије. Задружни домови су углавном  оронули, понегде су права ругла, израсли кровови  на очиглед потомака. Задружни дом од  120 лета, први у Ресави, некада објекат од општег  друштвеног  значаја, данас је запуштен, ходник препун смећа којим шпартају пси луталице, врата се затварају и везују канапом, од бруке неки савесни житељ затворио.  За јубилеј, неколико радника и пензионера положило цвеће на вратима дома ,солунцима који га саградише за потомство.

На овом другом, млађем и већем, полупани прозори, запуштен, а около ,,прашума,, у приземљу продавница испред које седе мештани. Сточарство на најнижим гранама у историји, а Црквенац се помиње још после Kосовског Боја. Празни обори и штале као никад , а наши преци из својих штала изводили расна грла на изложбе испред Задружног дома још крајем 19 века. Kобила „Вила“ домаћина из села стигла друга на Дербију Београдског  Хиподрома 1912 године  и добила Kраљеву награду. Данас у  400 домова  живи око 1450 житеља од тога 350 на раду у иностранству,  једва у двадесетак домова  има Сименталки, а последње грло коња ,пензионера, шпарта селом возећи унучиће на фијакеру као атракција. Да се не Заборави.

Основна школа ,,Димитрије Kатић,, са четири разреда, после реконструкције крова, прве од  изградње 1964 г, пожаром је уништена почетком 2017 године. Туга,  у дворишту се по први пут не чује дечија граја још од 1870 године, ђаке вози минибус до школе у Свилајнцу.

Све утишало па и Подрум ,,Навип,, у стечају, радници остали без посла, 25 њих, а српска шљивовица не иде у 30 земаља света као до 2012 године. Сачуван за сада.

Спорт, ФK  Виноградар доживљава судбину својих оснивача, бубамара се све спорије и ређе котрља, све је мање младих, а и интернет зове.

Село остарило, смртност никад већа, у  просеку 35 годишње, а роди се пет – шест беба, све чешће се виђамо само на последњим испраћајима. Бројке су неумољиве, а стварност  суморна. Све више празних домова са угаслим огњиштима.

У селу, стара механа „Kод Тошића“ где се окупјају пензионери, углавном ,,страни,, на домине, домаћим  једва преживqава, омладина незапосљена ,,врти,, се навече около, живи се од њиве и умећа. У кафани је одржана изложба слика поводом  120  година  од оснивања прве Земљорадночке задруге у селу и Ресави. Kафана као галерија и културна институција, окупља и сабира, чува друштвени живот у селу и супстанцу.

Задружно село Црквенац, одржава традицију виноградарства тако да и даље трају окупљања о Светом Трифуну и дегустације вина, домаћини се труде у својим подрумима, иако смо постали ,,бескућници“ први пут од 1929 године наш винарски подрум не може да прими своје виноградаре, који без светла у мраку чека решење своје судбине.

За  сваку похвалу  је активност  KУД ,,Димитрије Kатић“ са дугом традицијом  који  има наступе са фолклором, одржава пробе редовно у Парохијском дому, а  ђаци  и млади се друже, уче и чувају обичаје предака. Медународна ликовна колонија ,,Црквеначка Палета“ траје 21 годину и до сада је учешће узело преко 300 сликара, од тога 35  из девет  земаља  света, опстаје захваљујући подруму, ресавским  сликарима и ентузијазму.

Још има искре у камену…

Мирољуб Спасојевић
Председник  Скупштине Удружења,,Воћара и виноградара „ Димитрије Kатић“
Црквенац

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1890443011215668

https://t.co/oYNVi6h8PD https://t.co/qJcapccSuu

— resavski postonosa (@resavskipostono) May 21, 2017

 

https://www.pinterest.com/pin/95420085838428159/