„Задругарство и перспективе развоја пољопривреде“ Р.Ђ.
3. Плакат најава за трибину
О теми је говорио Никола Михајловић председник Задружног савеза Србије
Задругарство и перспективе развоја
Присутне је поздравио магистар Јосо Циндрић, председник ЦИР „Ресава“ . Он је истакао да ће се и убудуће организовати тематска предавања на различите теме. Навео је да су циљеви центра очување здравља, заштита људских и мањинских права, едукација, информисање, заштита животне средине и хуманитарни рад. Посебно је истакао да ће се у будућем раду највише пажње посвећивати стицању нових знања и примени у пракси.
Председник Задружног савеза Србије Никола Михајловић захвалио се на позиву и рекао да је за задружни савез најважнији рад на терену. Добро познаје прилике у пољопривреди у Ресави јер је боравио у Црквенцу и недавно у Деспотовцу, где је министар Милан Кркобабић, Министарства без портфеља задужен за регионални развој, посетио једну успешну задругу.
Нагласио је да су из савеза издвојили три елемента у раду, на првом месту је знање, на другом је удруживање у задруге, чија је традиција дуга 170 година, и на трећем сточарска производња говедарство и овчарство, прерада млека и меса. Све развијене земље свој развој базирају на сточарској производњи. Отварањем тржишта стварају се велике могућности за сточарство. Четврти елемент је поправка инфраструктуре на селу од пута, струје, водоснабдевања, мобилне комуникације и др.
Оценио је да су пољопривредници по Србији збили редове и направили добре задруге, нарочито после појаве пројекта владе Србије о оживљавању села путем задруга да се формира 500 задруга у 500 села. У реализацију пројекта укључено је министарство владе које води Милан Кркобабић, САНУ, задругари и задруга. Што је најбитније и локална самоуправа, јер она има средства а познаје и могућности људи.
Нагласио је да има добрих примера где су локалне самоуправе одлучиле да финансирају менаџмент задруге, дају плац или простор. Задружни савез нуди помоћ у сређивању папирологије, а локална самоуправа може да помогне у пословном повезивању ским и како може да се ради. Истакао је да је 2017.године формирано 185 нових задруга, двадесет пута више него претходних година. Чим је држава пружила руку кренуло је са формирањем задруга и има добрих примера. За три месеца ове године формирано је 40 задруга. Некада их је више укидано него формирано. Пре сто година држава је давала средства за опрему ради уједначавања квалитета производа.
Новац који даје држава бесповратно задругама није за изградњу објеката, већ за све врсте опреме, генетски материјал у сточарству, матичне засаде и то је добро дошло и може да се конкурише. Битно је да постоје људи који су спремни на пуно рада и одрицања. Успешни задругари кажу да треба пуно слоге и разумевања. Задруге могу бити спас за села која се празне и у развијенијим земљама. Поновио је да Задружни савез пружа помоћ задругарима у папирологији, а већ има задруга са 200 удружених и на хиљаде коопераната. Ове године држава је за пројекте задруга издвојила 725 милиона.
Закључујући своје излагање посебно је нагласио да конкурисање за средства за задруге не искључује регистрована пољопривредна газдинства да конкуришу за средства Министарства пољопривреде.
Произвођачи малина из Марковца и Буровца у својим дискусијама навели су да су се због проблема око пласмана малина одлучили да удруже у задругу да их не би уцењивали откупљивачи и хладњачари. Како би унапредили рад задруга делегације обилазе се и произвођаче у иностранству.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
