Висок ниво нетолеранције политичких центара моћи према медијима

Вести из медија
13. 01. 2017.

Извор: РТВ

Брајовић: Висок ниво нетолеранције политичких центара моћи према медијима

Државни секретар у Министарству културе и информисања Нино Брајовић оценио је данас да су медији у Србији у веома тешком стању и сложио се са оценом да смо, у приближавању Европској унији, најмање напредовали управо када је реч о медијима .“Постоји висок ниво нетолеранције политичких центара моћи према медијима и то мора да се мења, пре свега кроз јачање медија.

Центри моћи морају да имају више разумевања за медије“, рекао је Брајовић гостујући у емисији Прави угао на Радио телевизији Војводине.
Он је додао да не може да се сложи са формулацијом из извештаја међународне организације за заштиту људских Хјуман рајтс воч да медији у Србији делују у „непријатељском окружењу“, као ни са сличним оценама у претходним извештајима Европске комисије и известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Мекалистера.
„Моја формулација тог проблема била би да постоји висока нетолеранција центара моћи према медијима. Али у сваком случају делим мишљење да су медији у проблему и да морамо много да урадимо пре свега на њиховом економском оснаживању. Медији су без новца, држава се повукла из медијске сцене и повукла новац. Зато имамо економски уцењене медије чија независност онда почива на ентузијазму, а то није систем“, казао је.
Он је изнео процену да се износ новца пореских обвезника којег добијају медији од 2011. до данас смањио на четвртину, са нешто више од четири милијарде динара годишње на свега једну милијарду.
Говорећи о односу високих државних званичника према медијима и новинарима, који их понекад проглашавају непријатељима државе, Брајовић је истакао да не верује да је „посао медија да их политичари милују“.
„То није добро ни за једне ни за друге. Морамо да схватимо да политичари некада користе тешке речи да би дисквалификовали оно што је у медијима написано. Зато, на дуже стазе, морамо да направимо систем: да се обезбеди независно финансирање медија и они ће тада бити независнији и критичкији“, нагласио је.
Брајовић, који је на функцију државног секретара дошао пре неколико дана а претходно је био генерални секретар Удружења новинара Србије, подсећа и да је недавно склопљен споразум између новинарских удружења, тужилаштва и полиције о дизању безбедности новинара и рекао да ће подстицати тај процес.
Говорећи о осуђујућој пресуди недељнику НИН по тужби Небојше Стефановића, Брајовић каже да је његов став као медијског професионалца јасан и да је, док је био у УНС-у, и сам подржао тај недељник.
„Али сада као државни секретар не смем да коментаришем судске пресуде, то би било непримерено. Али бих био срећан да на исто тако ефикасан начин правосуђе истражи и шта се десило у Савамали о чему је и писао НИН у тексту због којег је тужен“, навео је.
Брајовић је подсетио да је, када је садашња медијска регулатива усвајана, био против зато што држава, када се повлачила из медија, није оставила гаранције да ће давати новац за медије.
„Сада се и тако лош закон не спроводи у пракси и имамо злоупотребе. На пример, имамо ситуацију у Апатину где два медијска издавача добијају помоћ из буџета, а трећи не. Звао сам председника општине Радивоја Секулића да то решимо, али ми се више не јавља“, изнео је саговорник РТВ-а.
Он је навео да се залаже за доношење закона о новинској агенцији Танјуг, да би она поново требало да буде државна али не и буџетски корисник, односно да би његово пословање требало да се финансира само од услуга које пружа на тржишту. Објаснио је да су сви запослени у Танјугу узели отпремнине, а да су потом неки од њих ангажовани по уговору, те да данас Танјуг себе издржава искључиво од пружања медијских услуга.
„Дакле, сада постоји одржив пословни модел за Танјуг“, рекао је Брајовић. Он није демантовао навод да Танјуг део својих услуга продаје министарствима у Влади Србије.
С друге стране, одбацио је оптужбе да фаворизује Танјуг у односу на друге две новинске агенције у Србији и у односу на све остале медије.
Изразио је очекивање да ће, док буде на функцији државног секретара, успети да нађе оптимална решења за три велике новинске куће – Дневник, Политику и Вечерње новости.
„Мислим да ћемо дати решења која су оптимална и која се заснивају на тренутним власничким односима у њима. С друге стране, ја нисам полиција да истражујем те односе“, додао је.
Каже да држава треба да изађе из власништва тих медија.
Када је реч о Дневнику, наводи да се ради на томе да запослени добију акције те медијске куће, док је за предузеће Дневник Војводина прес које издаје новосадски лист, навео да треба да добије помоћ од државе.
„Покрајинска власт му је пре неколико година ускратила субвенције на које има право и то треба да се врати. Наравно, мора и да се такмичи на тржишту“, истакао је.
За Политику је рекао да се залаже да држава учини све да се пословање те медијске куће очисти од дугова.
Нагласио је да Влада из буџета издваја 400 милиона динара за нову зграду Радио телевизије Војводине.
„То је јединствени јавни сервис у Европи који емитује програм на 10 језика“.