Сатирична прича

Велика дела за мале библиотеке

 

Свако мало место има своје велике списатеље ограниченог тиража. Јунак наших дана, Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности, преписује биографије великих људи и сматра да је велики писац. Своја велика дела објављује у малим библиотекама. Нада се да ће купци да пожуре како дела не би била распродата. Преписивачки размахан, у позном добу стваралачког заноса, опет мисли да од њега не постоји већи издавач књига у савременој Србији. И тако ниже дела, на метар, на кило, фотографише их. Овај дипломирани политикантолог, описмењен средином прошлог века, све више се заљубљује у себе и мисли да је „генерал сунца“.

Не хаје он за оцене стручне јавности, јер ионако нису релевантне. Не разуме ни зашто понеки научници за живота напишу само по књигу-две. Не зна да иза сваке такве књиге стоји озбиљан истраживачки рад, мукотрпно трагање по архивима, музејима, институтима. Он и не слути колико аутор таквог дела мора да се нагута прашине с небројено докумената. Прашине коју нико пре њега није дотакао десетлећима, а можда и вековима. Наш Списатељ Неограничених Могућности Али Ограниченог Тиража давно је пријехао у чаршију. Његов развојни пут кривудао је. После проверавања и „хигијенског обучавања“, постао је посленик јавне речи и највећи завичајни писац. Афирмисао се он и као једини школовани извештач малих рубрика, цртица, вести и постао почасни преписивач туђих биографија. Изверзирани пакер туђега рада, преписивач, често са много грешака (вероватно због журбе да објави што већи број дела), често пише и по четири-пет дела истовремено. О својим подухватима ревносно обавештава будуће читаце како би на време заузели место у реду испред мале библиотеке. Просто као да им поручује: „Тираж строго ограничен. Пожурите, може да нестане“.
Наш Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности последњих година најбоље се извештио у слагању материјала за монографије о селима Србије. Тренутно је најплодоноснији списатељ у овој категорији, јер села убрзано нестају, па штанцује монографије како би их што пре продао пензионерима, сигурним купцима својих дела. Јунак наше приче најбрже напише монографију када пронађе добростојећег потомка неке познатије личности. Још ако је стари учитељ марљиво сакупљао документа и пожутеле фотографије, штанцовање почиње одмах.
Ноћни лист обавезно јавља како је спашено још једно село од заборава захваљујући великом прегаоцу, истраживачу, мисионару писане речи. Признања, награде и похвале биће завештане као задужбина завичајног списатеља и чуване у малој билиотеци. О њима ће се лично старати кустос који одбројава дане до пензије, а познато је и ко је задужен за брисање прашине с тако важних папира. Због тога Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности и најтиражнији писац књига о селима не хаје за правила о писању монографије, која прописују сеоске комисије. Наш најнаграђиванији Списатељ, најбољи хонорарни сарадник Ноћног листа, бавио се веома атрактивним темама, па су због њега уредници дежурали 24 сата да би хитно објавили његово писаније. Теле са две главе, пиле на три ноге, човек ујео пса, маче с две главе, само су неке од тих тема. Очекивао је, сирома’, награду за животно дело, сањао како се до трона пење баршунастим црвеним тепихом, али је завршио у малој библиотеци личних сабраних дела. Постао је најпознатији као материјалиста широког спектра интересовања и дипломирани политикантолог.
Једно од најчувенијих издања завичајног објавитеља је и прештампавање телефонских именика уз додавање имена спонзора, које су продавали шефови месних канцеларија. Не знамо да ли је и ово дело уврштено у „сабрана дела“ Списатеља Неограничених Могућности Али Ограниченог Тиража. Не знамо ни да ли је Списатељ Еснафа добио награду за сатиру. Уникатни примерак личноописа аутора чува се иза три браве и четири катанца.
И тако наш мали човек размишља који је то следећи велики човек о коме би могао да пише, не би ли му тако биле отворене великанске двери. Можда једног дана и добије медаљу за храбост. Ипак није мала ствар објављивати под својим именом, преписујући.

Малиша Великић, забринути читалац