Уручене годишње награде Удружења новинара Србије

Уручене годишње награде Удружења новинара Србије

Уручене годишње награде Удружења новинара Србије

Удружење новинара Србије (УНС) уручило је данас, на свој 136. рођендан, годишње награде најбољим новинарима у овој години. Уредници емисије „Прави угао“ на Радио-телевизији Војводина Љубици Гојгић уручена је награда за борбеност у новинарству „Александар Тијанић“. Како је навео жири, колегиница Гојгић је за 25 година новинарског рада стекла престиж и кредибилитет у јавности, као и неподељено поштовање у професији.

„Њен приступ новинарству одликује се темељитошћу и борбеношћу и лишен је сваке политичке острашћености. Она данас представља најбоље у српском новинарству због лојалности занату уместо политичким пројектима“, стоји у образложењу жирија.

Љубица Гојгић рекла је на уручењу награде да је образложење жирија „застрашујуће и обавезујуће“.
„Надам се да у наредних 25 година каријере могу да добацим до суперлатива којима је жири описао мој рад. Са Александром Тијанићем имала сам прилику да дуже разговарам неколико пута у животу. Ми смо се јако уважавали, али готово ни о чему се нисмо сложили. Да је данас овде, сигурна сам да бисмо полемисали чак и о овој награди“, рекла је Гојгић.

Љубица Гојгић (фото: Дамјан Добрила)

Она је додала да награду доживљава као поруку чланова жирија да је обавеза да професионално уважите нечији рад, чак и када се у свему не слажете или када се у много чему не слажете.
„Једноумље је велики непријатељ и новинарства и овог друштва и није важно да ли долази из врха власти или долази од колега новинара и са друштвених мрежа. Читала сам јуче извештај са једне трибине где се говорило да у Србији нема медија, осим неколико усамљених острва у онлајн свету. Такву оцену није дао нико из власти, мада је и власт давала сличне оцене. Такву оцену су дале колеге новинари, бришући гумицом све нас који не припадамо тим изолованим, храбрим, поштеним, успешним новинарским острвима. Мени је страшно драго, а сад мислим и на оне који ће тек добити ова признања, што је УНС овим наградама показао да итекако има добрих новинара у Србији, показао и данас указује на оне који се свакодневно у својим редакцијама боре за слободу медија, одупиру притисцима и баве се новинарством на најбољи начин, поштујући највише новинарске стандарде“, рекла је Љубица Гојгић.

Награда „Лаза Костић“ за извештај уручена је новинарки Радио-телевизије Србије Биљани Радуловић, за извештај „Ко су мигранти који остају у Србији“.
„Колегиница Радуловић веродостојно и новинарски објективно извештава о животу ретких миграната који се на путу предомисле и остану у нашој земљи. Иако напорним дневним темпом, који диктира Информативни програм Јавног сервиса, Биљана Радуловић темама својих извештаја приступа темељно и увек добро обавештено“, саопштио је жири.

Награда „Лаза Костић“ за репортажу уручена је новинару Драгану Крснику за репортажу „Три месеца у словачкој фабрици ‘Самсунг’ у којој се грађани Србије третирају као робови“, објављеној у „Недељнику“.
„Репортажа Драгана Крсника, сада новинара Танјуга, спада у категорију оних новинарских радова које читаоци годинама памте. Крсник разуверава све оне који су се већ предали, убеђени да новинарство више није никаква сила и да никада неће бити четврти стуб власти, не само због своје огромне пожртвованости на овом задатку, него и зато што је успео да покрене троме државне процесе, што је данас све мање доступан новинарски циљ“, навео је жири у образложењу награде.

Награда „Лаза Костић“ за карикатуру и сатиру уручена је Зорану Кесићу, једном од аутора и водитељу емисије „24 минута са Зораном Кесићем“.
„Без Кесићевог оригиналног приступа свакодневици данас бисмо били још депресивнији. Аутентичност израза ове емисије чини је веома ретким садржајем који се ишчекује недељу дана и препричава још дуже“, навео је жири.
Награда „Лаза Костић“ за интервју уручена је уреднику политичке рубрике у „Недељнику“ Ненаду Чалуковићу.

„Ненад Чалуковић успео је серијом интервјуа са академицима Српске академије наука и уметности да врати велики интелектуални интервју у српску штампу, али и да – што је можда био и највећи изазов – са једне од најзначајнијих институција у нашој земљи склони епитет ‘повучене’ и ‘ћутљиве’“, навео је жири.

Добитници годишњих награда УНС-а (фото: Дамјан Добрила)

Награда „Богдан Тирнанић“ за колумну и коментар уручена је ауторки емисије Таласање – „Земља чуда“ на Радио Београду Татјани Милекић.
„Ова емисија свој оригиналним приступом и уређивачким концептом прави је бисер радијског новинарства у Србији данас. ‘Земља чуда’ је пример храброг и аргументованог израза који је неопходно сачувати на радију“, навео је жири у образложењу награде.

Награда „Златна повеља“ за дугогодишњи рад и допринос новинарству и развој новинарске организације додељена је бившем директору и главном уреднику „Експорт преса“ Николи Вучетићу.
„Никола Вучетић је своје вишедеценијско знање и искуство загребачког дописника и уредника београдске ревије ‘Експорт прес’ на најбољи начин применио од 2001. године у УНС-у. Захваљујући његовом шеснаестогодишњем волонтерском раду, Удружење данас има потпуно реконструисану зграду у Ресавској и Кнез Михаиловој улици, а фондови УНС-а сваке године своме чланству омогућавају бескаматне позајмице и бесповратну помоћ у укупном износу од око 100.000 евра“, образложио је жири.
Специјална награда за публицистику „Жика М. Јовановић“ уручена је новинарки Радио-телевизије Србије Светлани Јанићијевић, за дводелни документарац „Осма седница“.

„Новинарство у Србији ове године било је у тешком стању. Ово је ипак била најбоља година у мојој каријери, пре свега јер сам имала прилику да се бавим Осмом седницом. Имала сам ове године прилику да истински видим шта значи волети посао који радиш и са каквом лакоћом се ради кад у послу уживаш, без обзира колико је обиман и захтеван. Ви сте ме за то наградили и зато је ово најбоља година за мене, а ово можда најбољи дан у овој години“, рекла је на уручењу Светлана Јанићијевић.

Related Post

Годишња награда УНС-а за уређивање „Димитрије Давидовић“ уручена је уредницима „Косма мреже“ – Горану Аврамовићу (РТВ „КиМ“, Чаглавица), Жељку Тврдишићу (Радио „Контакт плус“, Косовска Митровица), Дарку Димитријевићу (Радио „Гораждевац“, Гораждевац), Маји Младеновић (РТВ „Херц“, Штрпце) и Сањи Цветковић (Радио „Клокот“, Косовско Поморавље).
„Косма мрежа је удружење радио станица које од 2003. године емитују заједнички информативни програм на целој територији Косова и Метохије. Радијски дневник, који се непрекинуто емитује од 2003. је једина информативна емисија и једини радијски и телевизијски сигнал који повезује све Србе и остале слушаоце који говоре српски језик на Косову и Метохији. Овим форматом, слушаоци су добили потпуно информисање, а шира српска и светска јавност хиљаде информација, које из изолованих енклава не би имао ко да јави и произведе“, навео је жири.

Уредник Радија „Контакт плус“ Жељко Тврдишић рекао је да је „Косма мрежа“ успела да „сруши границе енклавског информисања“.
„Створили смо дневник који се скоро 15 година емитује на удруженим радио станицама Косова и Метохије који се емитује на српском језику. Слушају га сви они којима је српски језик матерњи и они који се служе српским језиком на КиМ. Било је тешко, али смо успели. ‘Косму’ не чини само пет радио станица, већ и придружене радио станице које реемитују наш програм“, рекао је Тврдишић.
Награда за животно дело уручена је Петру Пеци Поповићу.

Петар Пеца Поповић (фото: Дамјан Добрила)

„Познат је и цењен на простору бивше СФРЈ, а млади новинари могу само да сањају пут којим је прошао овај рок критичар који је познавао и писао о великим музичким домаћим и светским звездама. У 25. години Петар Поповић био је главни уредник „Рок магазина“. Био је део екипе која је стварала емисију „Вече уз радио“ Радио Београда, новинар „Политике“, уредник „Џубокса“…
Петар Поповић је не само хроничар дешавања на поп рок сцени, већ и неко ко је снажно утицао на познате бендове на овим просторима и њихов музички правац, организовао концерте, преносио и подстицао светско у домаћој музици. Петра Поповића баштини српско и екс југословенско новинарство. Ерудита ког професија с поносом представља јавности као нешто најбоље и као врхунски узор младим новинарима“, навео је жири у образложењу награде.
Петар Пеца Поповић рекао је на уручењу да награду доживљава као закаснело признање свима онима који су га „инфицирали, увели и нису ми дали да изађе из новинарства, из кога је последњих 50 година толико пута покушао да изађе“.
„То је награда Николи Караклајићу, Сергеју Лукачу, Жики Стојановићу, Срећку Јовановићу, Милану Влајчићу, Пери Златару, двојици Драгана Марковића, из Студија Б и НИН-а, Богдану Тирнанићу, Неди Тодоровић, Николи Миркову, Јови Поповићу и Веси Симоновићу који ми није дозволио да постанем бивши новинар, већ ми сваке недеље дозвољава да пишем“, рекао је Петар Поповић.
УНС је и ове године уручио плакете за верност организацији, новинарима који су 50 година чланови УНС-а. Плакете су ове године уручене Радету Брајовићу, Мили Савић, Надежди Милутиновић и Обраду Ковићу.

Извор: УНС

 

https://twitter.com/resavskipostono/status/943942561856675840

https://plus.google.com/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/1hXBDACgXfm

https://www.instagram.com/postonosa/

 

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster