УНС одбранио имовину од државе и НУНС-а

Удружење новинара Србије

вести

4. 02. 2018.

УНС одбранио имовину од државе и НУНС-а

 

Удружење новинара Србије одбранило је имовину и после више од деценије исцрпљујућих суђења по тужбама НУНС-а, а затим и Републике Србије, која је уследила на иницијативу НУНС-а, добило пресуде Врховног касационог суда у своју корист. Врховни касациони суд пресудио је да је УНС власник зграде у Ресавској 28. Тако је потврђена пресуда Првог основног суда о УНС-овом власништву над зградом, а преиначена одлука Апелационог суда о заједничкој својини УНС-а и НУНС-а.

Од 2001. године НУНС је различитим тужбама покушавао да стекне власништво над зградом коју је 1935. године изградила Београдска секција Југословенског новинарског удружења, чији је УНС правни настављач.

У овом спору, одлуком Врховног суда, преостало је још да се надлежни суд изјасни о жалби НУНС-а након што им је одбијен захтев за сусвојином над зградом.

Још једном пресудом Врховног касационог суда окончан је и паралелни поступак против УНС-а по тужби Републике Србије која је преко Правобранилаштва покушала да одузме УНС-у имовину у Кнез Михаиловој 6. После осам година Врховни суд потврдио је пресуде Вишег и Апелационог суда да се не ради о државној већ о имовини УНС-а.

Судски поступак против УНС-а за одузимање имовине у Кнез Михаиловој држава је покренула 2010. године и то на иницијативу НУНС-а. Републичком правобранилаштву НУНС је доставио молбу коју је потписао тадашњи председник Ђорђе Влајић и две тужбе које је написала адвокатска канцеларија Вуковић. Довољно је било да Правобранилаштво поднесе већ написане тужбе. Једном тужбом тражено је одузимање УНС-у имовине у Кнез Михаловој 6, а друга се односила на одузимање зграде у Ресавској 28.

Две године раније покренута је реформа правосуђа коју је промовисао НУНС.

УНС-у су обе пресуде Врховног суда достављене у последњих недељу дана.

Хронологија одбране зграде

Пресудом Врховног касационог суда од 1. новембра 2017. године окончан је спор који је НУНС покренуо против УНС-а 2005. године, са захтевом да му се додели половина зграде у Ресавској 28.

Ово није била једина тужба НУНС-а против УНС-а.

У 2005. години НУНС је од Уставног суда Србије затражио оцену уставности Закона из 1979. године којим је зграда у Ресавској 28 денационализована и враћена УНС-у. Уставни суд се у овом предмету прогласио ненадлежним.

Потом је НУНС у 2005. години покренуо још један поступак и тражио да УНС буде избрисан из земљишњих књига као власник имовине у Ресавској 28. Овај спор НУНС је правоснажно изгубио, а одбачена му је и кривична пријава због укњижбе УНС-а у власничке књиге.

НУНС је 2008. године иницирао и судски поступак државног правобранилаштва с циљем да се УНС-у одузме имовина у Кнез Михаиловој.

Након неколико пресуда у којима је потврђено да је УНС власник зграде у Ресавској 28, НУНС у 2011. години мења тактику и уместо сусвојине, која постаје алтернативни тужбени захтев, истиче нови захтев и наставља да тужи УНС тражећи да зграда постане заједничка својина УНС-а и НУНС-а.

Први основни суд у Београду одбио је оба тужбена захтева НУНС-а, и за сусвојину половине зграде, и за заједничко власништво и пресудио у корист УНС-а. По жалби НУНС-а затим је поступао Апеациони суд, преиначио пресуду и одлучио да су НУНС и УНС заједнички власници зграде у Ресавској 28.

Врховни суд укинуо је пресуду и вратио је Апелационом суду, који је поново донео исту одлуку.

Коначно, пресудом из новембра 2017. која је УНС-у уручена прошле седмице, Врховни суд преиначио је пресуду Апелационог суда, потврдио власништво УНС-а над зградом у Ресавској 28 и коначно ставио тачку на захтев НУНС-а за заједничком својином.

Држава против УНС-а 

Врховни касациони суд донео је 22. јуна 2017. године пресуду у корист УНС-а, која је такође стигла прошле недеље. Пресуда је донета након скоро 8 година суђења државе против УНС-а.

Републичка дирекција за имовину поднела је 25. маја 2010. године тужбу оспоравајући УНС-у власништво над трећим спратом зграде у Кнез Михаиловој 6, у којој се налази Прес центар УНС-а.

УНС је пронашао да је само недељу дана раније, 18. маја, на руке заменику републичког јавног правобраниоца Саши Јурићу стигла молба НУНС-а коју је потписао тадашњи председник НУНС-а Ђорђе Влајић. У молби Јурићу стоји да се „у циљу заштите закона, као и интереса Републике Србије и Града Београда покрене поступак за утврђивање права својине и права коришћења“ јер, стоји у молби НУНС-а, УНС нема право власништва, пошто се ради о државној имовини.

Уз молбу Републичком правобранилаштву НУНС је тада проследио и две припремљене тужбе које је сачинила адвокатска канцеларија Вуковић. Једна тужба односила се на имовину УНС-а у Кнез Михаиловој број 6, а друга на зграду у Ресавској 28.

На касније питање УНС-а зашто је од државе тражио да одузме имовину новинарима, Влајић је рекао да је подношење молбе Републичкој дирекцији за имовину била одлука тадашњег Извршног одбора НУНС-а и да не жели да коментарише случај.

„Процена Извршног одбора НУНС-а је тада била да УНС нема право над том непокретношћу, а даље не желим да коментаришем“, одговорио је тада Влајић УНС-у.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, објашњава да је пре тужбе Републичког правобраниоца и Републичка дирекција за имовину покушала да исти УНС-ов простор отме новинарима, али без суђења.

„Било је то 2006. године на захтев Танјуга, власника Међународног прес центра који је тада на овој адреси био закупац. Републичка дирекција за имовину припремила је Одлуку коју је требало да усвоји Влада Србије и да простор преда Танјугу“, каже Брајовић.

Он додаје да су „срећом, тадашњи председник Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ), чије је седиште у улици Кнеза Михаила број 6, Живорад Николић и он сазнали за договор Дирекције и Танјуга и у последњи час га осујетили“.

„Обратили смо се Републичком секретаријату за законодавство које је дало мишљење да би таква одлука била незаконита, па је Влада пред саму седницу одустала од плана који су јој подастрли Танјуг и челници Републичке дирекције на усвајање“, рекао је Брајовић.

У овом спору УНС су заступали адвокати Душан Стаменковић и Александра Ковачевић из адвокатске канцеларије Томановић.

НУНС одбио уједињење НУНС се уселио на други спрат Ресавске 28 након петооктобарских промена 2000. године, и у истом је простору на основу привремене судске мере донете 2001. године. У 2012. години УНС је предложио НУНС-у да користи два спрата зграде у Ресавској 28, без обзира на коначан исход спора, што је НУНС одбио. Исте године УНС је НУНС-у нудио и стварање јединствене организације, са образложењем да би такво удружење било успешније у заштити професионалних интереса свих новинара у Србији. Ни ову инцијативу НУНС није прихватио.

 

Како је изграђен Дом новинара Србије Изградња Дома новинара у тада Франкопанској улици број 28 почела је 1. октобра 1933. године, а завршена је 7. априла 1935. године. Зграду су подигли чланови Београдске секције Југословенског новинарског удружења који су се задужили хипотекарним кредитом од 1.500.000 тадашњих динара, а градњу су помогли и донатори попут Михајла Пупина, грађу и транспорт су донирала министарства шумарства и железница, плац је дала Београдска општина. Правни претходник Београдске секције Југословенског новинарског удружења било је Српско новинарско друштво основано 1881. године, чији је следбеник Удружење новинара Србије, које под овим именом постоји од 1945. године. У УНС-ову зграду је, по ослобођењу 1945. године, усељена Новинска агенција Танјуг. УНС је право на своју имовину у Ресавској улици остварио тек 1979. године, када је Законом извршена денационализација. Извор: УНС