Уметничка радионица ”Дракче” из Свилајнца

Уметност занатства

Уметничка радионица „Дракче” из Свилајнца

У Србији занатство има дугу традицију. Данас развојем индустрије и увозом роба поједини занати полако али сигурно нестају. Остали су по негде стари мајстори, који назалост немају наследнике. Пуно је оваквих примера. Миодраг Јевтић из Свилајнца познатији као Дракче обезбедио је да га у изради народних ношњи и опанака (традиционалне обуће) наследе унуци, а занату се уче и праунуци. Иако има 86 година Дракче је пун елана и идеја за даље креације у изради нашег традиционалног опанка, али и модерних ципела ручне израде.

Са 12 година је изучавао занат код газде који га је хранио, обувао и давао минималну зараду. Оснивач је Уметничке радионице “Дракче” , а унуци близанци Микица и Добрица Димитријевић наставили су традицију израде комплетних народних ношњи за све народе и народности у Србији.

Производи радионице налазе се на свим континентима. Ношњама опремају фолклорна друштва, појединце, а израђује и велики број сувенира који су поклањани државницима, дипломатама, страним делегацијама, новинарима, лидерима странака, културним и јавним лицностима. На пример на манифестацији у Руском дому у Београду промовисан је опанак за руског председника који је касније И уручен Руској амбасади у Београду. Производи радионице “Дракче” били су на сајмовима у земљи и иностранству берзанским, културним и манифестацијама које негују и чувају традицију.

Аутентичношћу, квалитетом и разноврсношћу ношњи и опанака радионица је обезбедила посао и у будућности. Највише се ради по поруџбини. а мањи део, углавном сувенира, налази се у продаји широм Србије. Опанак сувенир израђује се у разним величинама од једног сантиметра па навише.
Дракче је у 2006 години, одлучио и израдио шумадијски опанак сувенир за Гиниса, дуг шест метара и шест сантиметара. Марљиво је радио неколико месеци, а примера ради за опанак је утрошио шест бивољих кожа. Израдио је и плетену ципелу дугу два метра.

Прву промоцију опанак је имао у Свилајнцу, затим су о њему писали и известавали готово сви медији, као и страни дописници акредитовани у Србији. Уследили су позиви на Сајам туризма 2007. у Београду, Берзу бања у Врњацкој бањи, Сајму ЛОРИСТ у Новом Саду и др. За опанак за Гиниса добио је награде Привредне коморе Србије, Берзе бања у Врњацкој бањи, Секције новинара који прате привреду и гругих.

Ова радионица и у модерније прозводе уградјује традиционалне мотиве. Тако је у производ ручно плетена ципела од коже мушка и женска наишла на добар пријем. Иако су модели уникатно радјени за сајмове и изложбе многи су изразили жељу да их купе. Ту су и кравате од коже, прслуци и други производи.

Пред посету председника Русије Медведева 2009. Србији руском амбасадору у Београду Александру Конузину уручена су два сувенира опанка са српским и руским грбовима за председника и премијера. Овај поклон-сувенир симбол је традиционалног пријатељства два народа.

Миодраг Јевтић –Дракче цео живот је посветио опанчарском занату који у његовим рукама добија уметничку димензију. Иначе велики је поштовалац Руског народа чији су војници учествовали у ослободјењу Свилајнца 8. октобра 1944. године.

Желимо Дракчету да још дуго година креира и израдјује опанке и друге предмете од коже.

Текст: Р. Ђорђевић
Фото: М. Јаблановић