Убеђени смо да је Пантић убијен због писања о приватизацији

Убеђени смо да је Пантић убијен због писања о приватизацији Комисија за истраживање убистава новинара

Комисија за истраживање убиства новинара

Убеђени смо да је Пантић убијен због писања о приватизацији

Милан Пантић ( први слева седи ) у Миљковом манастиру 90. тих година у друштву монахиње и сликара.

 Убеђени смо да је Пантић убијен због писања о приватизацији

Комисија за истраживање убистава новинара жали што и седамнаестогодишњи помен нашем колеги Милану Пантићу обележавамо без достигнуте правде, и поред тога што се озбиљни напори улажу да убице и њихове налогодавце стигне заслужена казна.

Залагањем Комисије, коначно су пред правосудним органима саслушани сви сведоци и њихове изјаве се налазе у тужилачким списима. Иако је и у ранијем периоду било више покушаја расветљавања овог гнусног злочина, рад на овом предмету никада није био интензивнији.

Комисија је на основу досада прикупљених доказа убеђена да је мотив за убиство колеге Пантића пљачкашка приватизација у којој је више лица примило милионски мито и која  је остала без судског епилога. Предмети у вези са том приватизацијом налазе се у Вишем јавном тужилаштву у Београду и Тужилаштву за организовани криминал, али за сада без резултата, и поред неспорних доказа који постоје.

Протoк времена постаје све већа препрека ефикасном прикупљању валидних доказа, али и неефикасност нашег кривично-правосудног система, који је у овом случају показао  све своје системске слабе стране. Комисија ће упознати државне органе са својом оценом о томе како су честе измене система, и које конкретне промене процедуре, погодовале некажњивости одговорних за убиства новинара.

Наиме, у тужилачким списима пре почетка рада Комисије налазила су се само документа која су констатовала чињеницу да је колега Пантић убијен, а у полицијским документима углавном белешке које су препричавале изјаве сведока, уместо да су сви потенцијални докази, одмах, још 2001. године, конзервирани у складу са тада важећим ЗКП, узимањем изјава од сведока на начин који омогућава њихово коришћење на Суду.

Правда је доступна само када је поступање државних, првенствено правосудних органа, системски усмерено на прикупљање доказа у што краћем времену.

Related Post

У истом духу, не можемо а да не споменемо и суђење за убиство  Славка Ћурувије, које се одвија запрепашћујуће споро, уз правно бизарне одлуке судског већа.

Надамо се да ће надлежни органи смоћи снаге да повећају своју ефикасност у расветљавању не само ових већ свих злочина.

Извор: Комисија за истраживање убистава новинара

#pantic #ubistvonovinara

https://twitter.com/resavskipostono/status/1005382589534916608

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/WVzmnPrVgRj

 

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster