У СУСРЕТ СВЕТСКОМ ДАНУ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА Др Зоран Војић
Проф. др ЗОРАН ВОЈИЋ
Дана 10 октобра 2017 године, у целом свету прославља се Светски дан Менталног здравља, и велики део становништва целе планете радује се постигнутом високом стандарду, квалитету живљења и многим достигнућима и просперитета у њиховим земљама.
Опште је познато, да је добро ментално здравље становника, битан предуслов позитивне мотивације за напредак свих појединаца, па и читаве земље, посебно условима друштвених криза. Нажалост, код нас се мало о томе зна, а још мање пише. Има се утисак да смо ми, заборавили на наше ментално здравље и да му не посвећујемо довољно пажње. Мора се признати, да је наше ментално здравље, свих генерација веома угрожено. Морамо се мало позабавити проблемима менталног здравља, јер су угрожена лична права, углед и достојанство сваког појединца, који се не сналази у овим тешким условима светске кризе. Овај чланак је написан са искреном жељом аутора, за унапређење менталног здравља код свих наших људи, овде у земљи, и иностранству.
Осећамо се одговорним и дужним, да на основу добијених података, личних искустава и свестране анализе, сагледамо и укажемо на актуелне проблеме менталног здравља и помогнемо у њиховом решавању. Зато ћемо их сагледати код деце и омладине, код одраслих и старијих особа.
Деца и омладина су вишеструко угрожени. Они су будућност наше земље, јер све млађе генерације пуше дуван и пију алкохол на јавним местима, коцкају се, чине неке преступе и сукобе, као да немају своје животне циљеве и смисао свога живљења. Не ретко су депресивни, љути, склони вербалној и физичкој агресији. Иза тога постоји страх од будућности и бесперспективности, па многи спавају дању, живе ноћу… боје се светла дана и суочавање са собом. Многи су спремни и пробају различита опојна средства и дроге, који им помажу да се склоне и побегну из за њих тешке реалности. Посебно су осетљива на све облике социјалне неправде, гурање и запошљавање преко веза, своје деце, које имају мање квалитета од других, много бољих од њих. Мало је деце, која су успешна, која имају свој циљ у животу и подршку својих родитеља ни околине, што су предуслови да неко успе у животу.
Одрасли су особе које се налазе у пуној снази, и које треба да носе највећи терет својих домаћинстава и чланова породица. Неретко се не сналазе добро у животу, са малим економским приходима, не могу да стварају породице, и помогну наталитет, већ стварају неке ванбрачне хибридне мреже, које су без перспе- ктиве, можда имају по једно дете, и тако, тужне и несрећне, иду даље својим путем кроз живот. Веома су забринуте за свој економски живот и просперитет, који су угрожени, малим личним примањима, и сталним претњама послодаваца да ће и за најмању грешку бити отпуштени са посла. А онда…како и када наћи други посао. Овакве особе су веома тужне и несрећне и не може се рећи да суоне доброг менталног здравља, тим пре ако и поред своје деце имају и родитеље, које морају да издржавају.
Темељ нашег друштва и наше земље. Уложили су све своје умне и физичке способности на изградњи земље и својих домаћинстава, у подизању и васпитању своје и друге деце. Данас, са малим пензијама, са истрошеним и лошим физичким здрављем и бројним хроничним болестима, нису у стању да се лече и добију оно што им припада у смислу достугнућа савремене медицине. Често су остављени сами са мало средстава да преживљавају и носе своју дубоку депресију и разочарење са собом, у својој усамљености. Мали је број оних срећних пензионера, који живе много боље, али се стиче утисак, да они претстављају велики терет за своје потомке и друштво у целини.
У нашим срединама, присутан је алкохолизам, скоро код свих генерација, пушење дувана, такође, у последње време нови облици зависности, од коцке, компјутера, игрица итд.
Присутне су бројне незаразне болести у виду епидемија, инфаркти срца и можданог удара, који, према неким подацима односе око 55.000 људи годишње, у чијем настанку хронични дуготрајни стрес има своје значајно место. Велики број инвалида и личних патњи и патњи породица, као и великих трошкова друштва око њихове рехабилитације. Само тровања су у порасту.
Епидемија болести штитне жлезде код жена последњих две деценије. Епидемија малигних обољења, повећан број малформација код биљног и животинског света, које су највероватније резултат злочиначког и геноцидног бомбардовања НАТО снага, због бацања осиромашеног уранијума, у изненадном и необјављеном рату 1999 године, према нашој земљи. Повећан је и број покушаја самоубистава и извршених самоубистава.
Све изнето овде, не даје лепу и очекивану слику менталног здравља нашег становништва. Зато очекујемо, правовремено и истинито обавештавање о здрављу и поремећајима здравља, од стране надлежних органа. Очекујемо мобилизацију свих здравих снага друштва, у анализи, превенцији и санацији ових проблема и побољшања нашег менталног здравља и побољшању телесног здравља.
https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/526891477647185
https://twitter.com/resavskipostono/status/917444430172508160
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија