у Свилајнцу, забрана рада ТВ Ресаве, и РЕСАВСКОГ ПОШТОНОШЕ, гашење и гушење медија у Србији,
Злоупотребом овлашћења, комисија Општине Свилајнца коју је формирао заменик председника општине 4. jуна 2008. године, насилно је прекинула програм кабловске ТВ „Ресаве“ и наредила исељење из уредно закупљених просторија. Целокупна опрема и инвентар пребачени су у стан цркве у Свилајнцу. Одатле је настављено емитовање програма, али је НН лице пресекло кабл који је водио у кабловску телевизију. Иначе уговор о закупу на 10 година био је оверен у суду и уредно је плаћана кирија. Тада је избачена и редакција најстаријег локалног листа у Србији „Ресавски поштоноша“ из 1871. Године који и данас периодично излази и има интернет издање. Том приликом уништена је архивска грађа и фото документација.
Конститутивна седница локалне власти одржана је крајем маја 2008. године и први потез је био онемогућавање рада медија који нису по њиховој вољи. Тада су у коалицији ,све до 2012. године, били Демократска странка, Покрет за Свилајнац Бранислав Маринковић Маринко-генерал Миладиновић (сада СНС) и Г 17 плус. Шест новинара, сниматеља и монтажера је остало без посла, као и десетак хонорарних сарадника.
Удржење новинара Србије је тражило да општинско руководство врати редакције у закупљени простор и надокнади штету насталу незаконитим насилним прекидом програма. Тадашњи заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић обећао је пред зградом „комитета“ у Свилајнцу председнику удружења Нини Брајовићу и Петру Јеремићу, члану Извршног одбора УНС-а, да је у питању грешка.Међутим до данас редакције нису враћене у уредно закупљени простор. Надамо се да ће, ако не у Србији, правда стићи из Европе за самовољу и насиље над медијима у Свилајнцу. Нажалост ни један државни орган није тада заштитио новинаре, полиција, тужилаштво, суд.
У простор који су до 4. јуна 2008. године користиле ове редакције одмах је усељена приватна ТВ Центар која је регистрована у Агенцији за привредне регистре тек 8. септембра 2008. године. Општина је ангажовала „Маринко градњу“ да реконструише зграду за приватну телевизију. Већински власник ове медијске куће била је мајка заменика председника општине Предрага Милановића – Добрила, а директорка Драгана Радевић, члан општинског већа. Фирма, оснивач ТВ Центра била је регистрована на кућној адреси Милановића, садашњег председника општине. Када је УНС обелоданио ове чињенице, власничка структура телевизије је промењена. О вишегодишњем финансирању ТВ Центра из буџета општине и јавних предузећа јавност није упозната.Поједини радници телевизије су запослени и примају плату у општини, а раде у ТВ Центру.
Иначе у неколико наврата новинарима је онемогућаван рад у Свилајнцу, забраном уласка на седницу скупштине општине, приликом посета министара, партијских лидера, претњама најстаријем новинару у Ресави на улици од партијског портпарола.Уредник из ТВ Центара је такође претио другим новинарима. Случајеви су пријављивани полицији ( имена позната). Претње су стизале и од челника општинског ДС-а. И у време прекида програма и избацивања редакција 4. Јуна 2008. године није реаговала полиција иако им је случај у два наврата пријављиван.
Нажалост медијска слика у Свилајнцу је и даље иста, локална самоуправа и јавна предузећа новинаре деле на подобне и неподобне. Чак о гостовањима на приватној ТВ Центар одлучује најужи општински врх. И на изборној скупштини СНС маја ове године ометан је рад новинара прво забраном уласка и рада, а затим заклањањем сниматеља. Када ће доћи слобода рада и изражавања за поједине новинаре у Свилајнцу крајње је неизвесно.
РП
http://uns.org.rs/sr/desk/media-news/30945/-sedma-godina-od-nasilnog-prekida-rada-tv-resave.html
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија