Ресавски поштоноша

У понедељак 19 година од отмице Ђура Славуја и Ранка Перенића

Представници УНС-а и ДНКиМ-а код спомен обележја несталим колегама (фото: Дарко Дозет)

Удружење новинара Србије

У понедељак 19 година од отмице Ђура Славуја и Ранка Перенића

Представници УНС-а и ДНКиМ-а код спомен обележја несталим колегама (фото: Дарко Дозет)
Представници УНС-а и ДНКиМ-а код спомен обележја несталим колегама (фото: Дарко Дозет)

Удружење новинара Србије (УНС) и његов огранак Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) обавештавају јавност да се у понедељак, 21. августа, навршава 19 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића код Ораховца. Представници УНС-а и ДНКиМ-а на дан отмице обићи ће место на путу Велика Хоча – Зочиште, у општини Ораховац, где су Славуј и Перенић последњи пут виђени.

На месту отмице УНС и ДНКиМ поставили су обележје на ком пише: „Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их“, на српском и албанском језику. Спомен обележје несталим колегама до сада је рушено пет пута, а одговорни никада нису пронађени.

УНС и ДНКиМ траже од Еулекса, Унмика, Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Суда за ратне злочине на КиМ, да покрену, односно обнове истраге о убиствима и киднаповањима новинара и медијских радника на Косову.

УНС и ДНКиМ од ових институција и огранизација захтевају да јавном кампањом и кроз програм заштите сведока подстакну појединце да проговоре о злочинима над новинарима.

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава Застава 128, никада није пронађен.

До данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

УНС и ДНКиМ подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на КиМ.

Љубомир Кнежевић, новинар приштинског „Јединства“ и дописник „Политике“ отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица. Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића 25. јуна 1999. године, недалеко од избегличког центра у Приштини, отела је ОВК. Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини.

На Косову су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), „Рилиндја“ Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).

УНС је почетком овог месеца објавио и да је Крист Гегај, уредник у РТВ Приштина, убијен у Истоку септембра 1999. године, три месеца по доласку међународних снага, а до овог УНС-овог сазнања његовог имена није било ни у једној евиденцији страдалих новинара.

Нико није одговарао ни за једно убиство односно нестанак ових новинара и медијских радника.

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1937477126512256

 

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.