Троше ли буџет „сви“ подједнако?
Троше ли буџет „сви“ подједнако?
Наравно ово ће демантовати „увређене“ културне персоне из ЦК, а образ нема цену. Ми са локала знамо, јер смо чаршија, ко је ко био пре него што је ушао у власт и дочепао се народног зноја. Онда се продухове качењем „ђозлука“, постају културне персоне које три пута дневно мењају ципеле и два пута фризуру за посао и вечерњи излазак у праисторију. Мувају се око бек-стејџа који монтирају и односе стручњаци канализационог јавног сервиса са обезбеђењем, да се сликају за локални тв-канал.
Власт никако да положи рачуне народу, да обавести беспослену омладину и стране „пензионере“, домаћи нису културно расположени, две хиљаде социјалних случајева, две хиљаде незапослених и шест хиљада пезионера, колико је то спискала пара за бајату рибљу чорбу. Да ли је то минули рад из „демократских промена“ жутога картела који се чудом код нас преобразио у грађевинску организовану задругу затвореног типа. „За идеале гину будале“ парола из 2000. године и „затворено због крађе“ данас се уз песму наплаћује народним парама, а Србија нестаје, наталитет катастрофалан, млади одлазе у свет због „поштеног“ запошљавања јер се власт династички утврђује, запошљава само своје. Веселе се као тобоже кул-турно лето, чист мазохизам.
Има ли поштеног запошљавања без локалних шерифа који и баба сере преко „провере“ запошљавају, као и чистаче улица којима лепе „фластере“ на уста да се не хвале како им је власт на врату. Има ли права велики број оних који не „готиве“ бесплатна весеља на улици, а не зна колико за два сата „лудила“ доби „чорбуљак“ 450 или 500.000 хиљада динара, не еура на срећу.
Шта мисле ови „некултурни“, власт не пита и не подноси рачуне како троши њихове паре и не подноси рачун као господари судбине који немају муке поштеног и раднога народа. Некада се на концерте вољеног певача ишло по задружним домовима, касније халама и плаћало из свог џепа, избор и уживанција је био твој лични, док је у заседи чекао државни чиновник да наплати ПДВ. Данас све „поштено“, све из буџета и власт бира у твоје име музику, а све бесплатно „као бајаги“ и у „четири ока“. Није ваљда да певачи плаћају из свога џепа ПДВ. Јавна је тајна да се све преваљује преко народне грбаче, а иде и „наруквица“ да нас опет зовете јер сте и ви у касабама савладали занат, јако сте културни, а може нешто лепо о власти да се изјави на локалном шерифском тв каналу.
Градоначеник из комшилука се уби од прозивке локалних шерифа и привилегија које имају по касабама. Он каже да народ троши свој буџет, а не политичари. У комшилуку све концерте плаћају спонзори. Не троши се буџет, има 1000 места паркинга бесплатно, нема паука, деца до 14 година бесплатно иду на летовања, пензионере и болесне возе аутобуси до Београда код лекара, а старе бесплатно до села. Ко све ово ускраћује деци, старима и болеснима на локалу, ко поједе летовања деци и екскурзије, да ли су то локални шерифи толико моћни или безобзирни? Како може у комшилуку власт да штеди, а ови други не јер не полажу рачуне народу.
Цреваријаде и гулашијаде узеле маха, крчка се у парковима крај Мораве. Уместо сајма и код нашег силоса се кува гулаш из буџета. Министар за казане, шерпе, лонце који вире из чадора одредио победника, а пехарчину уручио локални шериф. Тако је то у чаршији где сви све знају, где сви дрхте од шерифа и његове воље. Уосталом, народ је сам бирао своју будућност.
Мито и К, учитељ
рубрика покренута 1871.године
https://twitter.com/resavskipostono/status/1022586177583493121
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
погледајте коментаре