Свети Трифун у Црквенцу Подрум “Навип” у стечају

Свети Трифун у Црквенцу Подрум “Навип” у стечају М.Спасојевић

Свети Трифун у Црквенцу

Подрум “Навип” у стечају

Свети Трифун у Црквенцу

Први пут у 89. година постојања црквеначки и ресавски виноградари славе Св. Трифун, дан виноградара ван своје куће, ван свог подрума. Утонуо у мрак чека лицитацију и продају. Чуван и сачуван и до сада у свом веку био Задругарски и Акционарски, први пут ће постати приватна својина, добиће газду.

Подрум су саградили задругари 1929. године и убрзали развој виноградарства у Ресави. Као гаранцију за добијање кредита избројаше 1.000.000 милион чокота винове лозе 1933. године у Црквенцу. До шездесетих утростручише и у Ресави је било око 3.000.000. милиона чокота винове лозе. Ресавско виногорје са својим капацитетима прераде грозђа у подруму Црквенац извозило вино за Италију. Управни одбор задруге чији је председник био кафеџија Јован Томић, тражио је од среза Свилајнац да се одобри изградња танк –цистерне на зелезничкој станици од 50 вагона како би се убрзао утовар вина и чувао квалитет.

Такође су тражили да се отвори средња пољопривредна школа 1955. године због недостака кадрова у пољопривреди, односно у виноградарству за потребе подрума Црквенац. Памте се бербе грожђа о јесени, мобе, весели берачи и жагор деце у виноградима. Песмом се славила родна и берићетна година, а мирис слатког вина се ширио Ресавом. О Св. Трифуну свирали су трубачи.

Подрум у Црквенцу у оквиру Навип -а, Земун највећег извозника вина и ракије у бившој Југославији, Балкану па и овом делу Европе, је специјализован за производњу и извоз српске шљивовице у пуном капацитету од 1.500.000 ( милионипо) литара. За сељаке је био од великог значаја и вредности.

Није познато да је ико икада и било где имао толико на лагеру српске шљивовице као у подруму у Црквенцу. Сва Србија се сливала у један подрум и много храстових бачви. Радило се много, податак да је испоручено преко 5 милиона литара Српске шљивовице упакованих у 7 000.000 (седам милиона) боца Српске буклије. Извозила се у Америку, Канаду, Аустралију, Западну Европу, Исланд и свуда је била скупља од вискија Џони Вокера и Балантајна. Велики радни резултати које ће тешко ко достићи, а прерада 100 вагона шљиве у дестилерији у једној години данас је тешко и замислити.

Мирис шљиве се ширио свуда около. Од 1971. Године подрум из Црквенца је кренуо са извозом српске шљивовице на светско тржисте. Оствариван је приход од милион долара на годишњем нивоу само од извоза .

На домаћем трзисту, Бардакјија је освјала признања и медаље на сајмовима која је старила и одлежавала у подруму у Црквенацу. Примера ради, данас извоз,вина и ракије из 13 општина Шумадије и Поморавља 2014. године био је у висини од 335.000 евра. За очување традиције, оцењивање домаћих вина о Св.Трифуну, у Црквенцу ове године побринули су се Подрум и Удружење воћара и виноградара ,,Димитрије Катић,, које окупља и одржава задругарство. Није случајно да је баш у Црквенцу јер је 1897.године Димитрије Катић основао и прву задругу у Ресави и подигао задружни дом. После 120 година воћари и виноградари су опет на поцетку.

Related Post

М.Спасојевић

[tabs]
[tab title=“Tab 1″]

Радило се много, податак да је испоручено преко 5 милиона литара Српске шљивовице упакованих у 7 000.000 (седам милиона) боца Српске буклије….

Posted by Ресавски поштоноша on уторак 14. фебруар 2017.

[/tab]
[tab title=“Tab 2″]

[/tab]
[/tabs]

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster