СВЕТИ НИКОЛА (НИКОЉДАН) – СРПСКА СЛАВА

СВЕТИ НИКОЛА (НИКОЉДАН) – СРПСКА СЛАВА

СВЕТИ НИКОЛА (НИКОЉДАН) – СРПСКА СЛАВА

Свети Никола, фреска из Цркве светих апостола, манастир Пећка патријаршија, настала око 1300. године извор ВИКИМЕДИЈА

Никољдан је празник посвећен Светом Николи. Прославља се 19. децембра у свим храмовима Српске православне цркве. Српске породице, које тог светитеља сматрају својим заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и у кругу најближих славе светог Николу.
Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на подручју Мале Азије, као јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Као јединца дарованог од Бога, они су га Богу и посветили. Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и једна је од најчешћих српских слава. Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победитељ, јер грчка реч „ники“ значи победа, а „лаос“ значи народ, верници.

Related Post
Црква Светог Николе у Свилајнцу

Николај се духовном животу научио код свог стрица, Николаја епископа патарског, који је основао манастир Нови Сион, у ком се Никола замонашио. По смрти родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Прочуо се због свог милосрђа као свештеник у Патари, али је он брижљиво скривао своја милосрдна дела.
Потом, свети Никола бива изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери и закону Божјем, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, који су тада били продавани као робови, и пуштао их на слободу, обилазио градове и села.
До доласка на престо цара Константина, за време владавине цара Диоклецијана, свети Никола је био затворен у тамницу, где је и затворенике поучавао вери. Након тога вратио се на свој архиепископски престо. Свети Николај је одлучио да обиђе света места. На путу обиласка, Николају су се дешавала многа чуда. После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију, али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подигао врло јак ветар и окренуо брод у правцу Ликије, а сви напори морнара који су, по наређењу капетана, покушавали да врате брод, били су узалудни. Пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети Никола искрцао.
Светог Николу поштује сав хришћански свет. Умро је у Миру, 345. године, а потом су неколико векова његове мошти почивале у саборној цркви тог града. 1096. године, посмртни остаци светог Николе пренети су у Бари, који се налази у јужној Италији, у цркву светог Јована Претече. И данас мошти светог Николе почивају у Барију, у цркви светог Николе, коју су у његову славу подигли грађани, верујући и поштујући светог Николу као чудотворца и исцелитеља.
Према предању се сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, те је стога овај српски краљ храм у ком су похрањене мошти светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његову изградњу и опремање.
Свети Никола је помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао га од глади, бранио Ликију и остале градове од ратних опасности и несрећа. Сматра се заштитником морепловаца и свих путника. И данас се верује да свети Никола помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника. Током векова, свети Никола је постао један од најпопуларнијих Светаца. У циљу сећања на њега и за његово прослављање подигнуте су хиљаде цркава и манастира. На православним иконама Свети Никола се најчешће представља са омофором архиепископа и Јеванђељем у руци.
Велики број верника православне вероисповести обележава светог Николу као своју крсну славу, којом приликом се уз свећу и славски колач, као и Оченаш окупљају чланови породице, моле Богу и славе овог светитеља.

Извор: Раваница

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster