Категорије: Наше домаће ствари

Све индустријске зоне Диносаурус ситија

Мито и К. учитељ Све индустријске зоне Диносаурус ситија

Мито и К. учитељ

Све индустријске зоне Диносаурус ситија


 Урнебесни развој, навала парајлија из света на наше пројекте, примиле се зоне, ничу као печурке после кише, мораћемо да увозимо раднике од суседа.

[tabs] [tab title=“СТРАНА 1″]
Затворисмо фабрику од 600 радника, које разјурише нови привредници без радног стажа, и нуде мега пројекат, шлипери високе технологије. Наша вода и шодер, њихова памет и наша јевтина радна снага. Генијалност прва.

Мито и К, учитељ

На пољначету, отетом, стигао ловатор из света, улаже у краставце. Чудо како се ,,брат,, разуме у србски краставац. Сравнише брдо, мобилисана сва расположива механизција, земљани радови, невиђени, ово досад никоме није падало на памет народ занемео . Плантажа се диже на здравици или мртваји зарад здраве хране. Нова радна места, краставац посао. Ко куросрећан зашта се ухвати оно се осуши.
У подножју Бачиме ,,жртвује,, се пет хектара школске земље за лековите травке у пластичне балоне. Никад виђено, крсте се ови што покрај пута, пролазе, тв гг снима од ницања до плус 50 степени у балону, јадне травке. Бања, купање у сопственом зноју, о падању у несвест се ћути, пословна тајна, а ту њихови не раде.
Индустријска зона ,,Вашар, оживео покојни ,,абаџија”, наватан наш човек из Париза да шије високу моду. Хвале се нашим парама купили халу за 50 милиончета, плус кречење, фризирање фарба се и небо изнад Вашаришта. Подићиће и тријумфалну капију на улазу, а можда и ови наши отуда донесу и Ајфела демонтираног. Па кад имамо диносауруса први сусед је ,беби микс,,.
Нови послови и радна места зона, “Ром мала”, за браћу Роме да имају и пензионо само да класирају смеће. Светски, посао будућности управљање смећем да се живи као бубрег у лоју. Ко још од смећа видео вајду, кад смеће било цвеће ,можда се код нас баш то примило. Ново време ,кажу, а нови касапи под реп кољу.
За изборе нова индустријска зона, чувана као бомба, опет да се усрећи Ром мала, наврзли се на њу благо њима, унучиће да запосле висока технологија, једини отпад у овом делу Европе за фини медицински рециклаж. Ко то намирисао, бизнис код нас, велики улог да се шприцеви и иглице, хигијенске гумице доведу у ред. Улагање у будућност и дрво нам саде и смећаре на поклон, лопате, четке и метле у неограниченим количинама.
Табле за обавештавање и јављање на све четири стране света дођи да видиш наш заштитни знак. Диносауруси мада су ту и мајмуни. Наши стари свилену бубу гајили и хранили од ње живели. Рептили им нису падали на памет. Штета нема више страна света па да се понуди табле ,,брдо краставац,, као чудо о страном улагању, од моста табле са шлипером као симболом, брза пруга, на улазу од Хомоља на табли хигијенска гумица са шприцом у природној величини, а на улазу од смећаре Бадуре, табле “правимо од смеће цвеће”.
Ако знате за још неку индустријску зону додајте, нека се зна да смо ми експлодирали, одлазак младих рапидно расте, побољшан, а незапосленост у ,,паду,,. Како се повећава број беба кад млади одлазе то само власт зна или се зарачунали брзо ће изаћи на видело.

[/tab] [tab title=“СТРАНА 2″]

Али ово што код нас има то се не негује у индустријским зонама и није пожељно за регистар ,,делатности,, не прима се кад је за џабе. Један дугогодишњи предузетник са искуством коме досадило учесће на ,,поштеним,, тедерима и неуспесима посла понуду, ,несвакидашњу, Комуналном јавном предузећу, крајем 2016 године . Даје свој камионет , специјализиван за замену сијалица и кићење града за нову 2017 годину и струцне раднике БЕСПЛАТНО до завршетка послова. И гле чуда нема одговора од директора, не удостији се, до данашњих дана, ваљда кад је понуда џабе нема обавезу ни поштовања да човеку хуманисти одговори. Можда и нема одговора јер би био бесмислен и сраман, ко би то имао право у ИМЕ НАРОДА да одбије, бесплатну услугу. Боље је то платити и кићење и раскићавање, народним парама, кад одговорности нема. Да ли би неко лично од њих одбио за себе бесплатно кићење .

Related Post
Мито и К учитељ

Предлажемо овом нашем предузетнику, хуманисти да идуће нове године понуди своје бесплатне услуге ДЕЦИ града и села која ће то знати да цене више од КЈП- а и власти . За СВЕТОСАВСКУ грамату, закаснио, а и не уклапа се, није за тв гг као ови из света кад ,,донације дарују ,, онда се КјП И ВЛАСТ сликају уз широк осмех и у наше име. Удељује се милостиња чега се наши стари стидели поготово кад беше од тудјина ,,бесплатно ,, а они наравно навукли, донатора својим ,,умецем,, и везама из света за нове гласове и вечни останак на власти.

Обострани интерес је закон за бизнис, данас, индустријска зона, код нас се примило,нице као коров не сеје се.
Нојеви и пужеви се не примише, пацове смо имали и раније, додуше стоји огледна фарма, пужева опомиње на неке од избора, на излазу према циглани у штрајку да има табле и на њој пужеви можда би странци навалили , они љубитељи.
Једино се остварује наш србски сан и пророчанство дошли мали жути и решили нас робних кућа, сад ми радимо код њих у наше одаје на надницу без грејања. Ми нисмо умели сад се учимо ко зна мозда једног дана. ,,Прослост има светлу будућност,, како за кога ови што одоше решили, ови што се ,,снађоше,, су ту и не иду, а ови трећи оседеће и радити неће, благо њима.
Ој Мораво од Дунава до Вардара бићеш зелена оаза, Србски Мисир на обалама пуних лежаљки и махача бродицама пуних туриста. Златне рибице има да искачу код моста на Морави да сврате и виде наше диносаурусе. Свака кућа наша биће туристичка и медоносна. И ми да се ухватимо за матицу па да се утрутимо да и наше секирче упадне у мед.
Многе смо споменике дизали па рушили, а један треба подићи за увек и све долазеће генерације Споменик Србској ГЛупости да опомиње Србадију и одвраћа од грешака и Полтронства да не чине што и ми и не испаштају наше грехе. На потезу је власт ако има … јер тешко је дизати себи за живота споменик.

[/tab] [/tabs]

 

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster