Суморна медијска слика у Србији после приватизације Приватизација медија у Србији оставила је за собом суморну слику у том сектору – многи медији су угашени, око 1.000 новинара и других радника
Приватизација медија у Србији оставила је за собом суморну слику у том сектору – многи медији су угашени, око 1.000 новинара и других радника у медијима је остало без посла, а неизвестан је и опстанак многих приватизованих медија и новинари и даље одлазе. За сада нема прецизне евиденције о стању у приватизованим медијима, односно поштовању купопродајних уговора, а прелиминарне информације показују да се најчешће не поштује обавеза исплате личних доходака запосленима.
Прелазак на пројектно финансирање који је требало да обезбеди транспарентност финансирања из јавних фондова, отворило је многа питања, укључујући давање средстава „подобним“ медијима.
Ни поступак преноса капитала без накнаде запосленима у 16 медија, што је била последња могућност за њихов опстанак, није се показао као успешан. Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС), сматрају одговорним за то некадашњу Агенцију за приватизацију, а затим и Министарство привреде.
У УНС-у наводе да, иако је парламент, на инсистирање тог удружења, на крају донео тумачење закона, то није било довољно, и да бесплатне акције ни после годину дана нису добили запослени више медија, укључајући новосадски Дневник.
НУНС застој у том процесу доводи у вези и са односом медија према власти, односно тиме што „у не показују довољан степен сервилности према властима што је у овом тренутку основни предусло за опстанак”.
Према проценама удружења, током приватизације око 1.000 новинара је напустило посао уз отпремнине, а број новинара који су остали без посла је у међувремену порастао на 1.100.
„Људи и даље одлазе јер нови власници иако је преполовљен број запослених у медијима не обезбеђују њихову одрживост”, рекао је за ЕурАктив Србија Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а.
Сада, више од 10 месеци после приватизације покреће се питање да ли нови власници поштују обавезе и да ли ће поједини приватизовани медији уоште опстати. Уговор о приватизацији обавезује купца да минимум две године исплаћује зараде запосленима, улаже у основна средства купљеног медија, као и да најмање пет година обавља информативну делатност.
За сада не постоји прецизна евиденције о стању у приватизованим медијима, односно поштовању купопродајних уговора. НУНС је најавио да припрема извештај о томе и да први резултати нису ни мало охрабрујући.
„Оно што се прелиминарно показује је да се купопродајни уговори најшешће не поштују у исплати личних доходака запослених. Лично дохоци се углавном исплаћују нередовно и у минималном износу”, рекао је за ЕурАктив председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.
То потврђују и Брајовић и наводи да плате, осим што су минималне, касне по више месеци, али да се запослени због тога не жале Министарству привреде.
Обрадовић је рекао да је НУНС тражио од да Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Министарства привреде, које је преузело послове Агенције за приватизације по њеном гашењу, да што пре обаве контролу у приватизованим медијима и обавесте јавност о резултатима.
“Тек тада ћемо добити комплетну слику која је, могу сада већ да кажем, поражавајућа, уз неколико часних изузетака”, рекао је он.
Брајовић је рекао да треба истаћи да су “лошу приватизацију добро поднели најбољи локални медији попут РТВ Бор, РТВ Крушевац и РТВ Врање.
Није се ни могло очекивати да сви опстану. Проблем је што ни најбољи неће преживети уколико општине и градови не буду издвајали 2% за пројектно суфинансирање медија”, додао је он.
УНС и НУНС су крајем августа покренули питање непоштовања обавеза према медијима које је купио Радоица Милосављевић, бизнисмен из Крушевца, који је прозван локалним Рупером Мардоком због куповине осам медија током приватизације.
Према подацима УНС-а, од осам медија у власништву Милосављевића, РТВ Брус и Центар за информисање Нови Кнежевац не емитују програм, иако нису угашени, прекид програма је најавила Телевизија Пожега, а због дугова и кашњења зарада је доведен у питање опстанак Радио-телевизије Крагујевац.
Под притиском запослених и синдиката, Милосављевић је радницима РТК, којима дугује 4,5 плате, понудио социјални програм за добровољни одлазак за шта се изјаснило 45 од 67 запослених. Милосављевић је рекао да је отворено питање да ли РТК може да опстане и настави да ради са мањим бројем људи.
Брајовић и Обрадовић се слажу да имовина није била доминантна разлог за куповину медија, већ трговина утицајем.
“Државни медији су били партијски. Али због финансијског исцрпљивања и нетранспарентног власништва и приватни медији постају партијски. Медији су остали без новца и људи. То је главно обележје ове приватизације”, рекао је Брајовић.
Он је додао да је купцима медија јасно да медијско тржиште сиромашно па су претежно мотивисани трговином утицајем.
„Мислим да је доминантан мотив (куповине медија) био политички, односно, контрола медија и утицаја. Било је и случајева када је основни интерес предстваљало власништво над имовином али то је занемарљив проценат”, рекао је Обрадовић.
Он је додао да се на основу непосредног увида у уређивачку политику највећих купаца медија, попут Милосављевића, може јасно уочити да је уређивачка политика „у неким случајевима чак и неукусно, наклоњена Српске напредне странке (СНС)”.
Обрадовић је као пример пристрасног извештавања навео и извештавање Студио Б, популарне телевизије на територији Београда, које је купила компанија Максим Медиа, у власништву породице Крџић, као и медије у власништву бизнисмена Видосава Радомировића на подручју Ниша, највећег града на југу Србије.
Он је додао да су купцима медија уложена средства убрзо враћења кроз незаконите конкурсе и навео да је Милосављевић из буџета локалних самоуправа добио најмање 390.000 евра.
Обрадовић је навео да је породица Крџић на локаним и републичком конкурсу добила око 30 милиона динара., што је око 243.000 евра а Студио Б је плаћен 530.000 евра. “Дакле, у овој години, Крџићи су повратили половину инвестиције”, навео је он.
Према подацима Савета за борбу против корупције, медији у Нишу у власништу породице Радомировић означени су као медији који кроз начин извештавања у оквиру буџетски подржаних пројеката нису промовисали јавни интерес већ власт.
На прошлогодишњем конкурсу у Нишу медији у власништву породице Радомировић- Белле амие телевизија, радио и интернет, Нишка телевизија и Народне новине, тада су добили 61,5% средстава.
Обрадовић је оценио да се пројектно финансирање у пракси претворило у сопствену супротност. „Уместо да се побољша информисање грађана, у великом броју случајева, конкурси су послужили за утеривање новца подобним медијима”, додао је он.
Брајовић је указао да су „сиромашење медијске понуде и помор медија неминовни” у околностима у којима локалне самоуправе не сносе законску одговорност ако не расписују конкурсе или ако издвоје симболична средства за пројектно суфинансирање медија.
„На ту опасност УНС је на време указивао и зато није дао подршку сету медијских закона (усвојених у августу 2014)”, додао је он. ЈАС је у време усвајања закон пре две године тражио да се локалне самоуправе бавежу да издвајају 2% буџета медијима, што није усвојено.
Он је рекао да се то мора изменити новом медијском стратегијом, као и да се мора изменити Уредба о контроли државне помоћи којом се подршка медијима са свих нивоа власти ограничава на 23.000.000 динара или око 187.000 евра за три године.
Новинарска удружења не слажу се у погледу статуса и будућности агенције Тањуг, која је као јавно предузеће одлуком Владе Србије укинута 31. октобра 2015. године, али и даље ради.
Обрадовић је рекао да је случај Тањуга најскандалознији пример приватизације медија, да је ту реч о „нескривеном кршењу закона и незабележном политичком волунтаризму и да нема назнака да ће се у том случају ишта променити.
„Све ово што се дешава са Тањугом је заправо показатељ да ова власт није о нема намеру да медијску сцену уреди у складу са законима које је сам и донела. Очигледно је да се медијска реформа свела на препаковање политичког утицаја у медијима отвореног притиска на новинаре”, рекао је он за ЕурАктив.
Брајовић је оценио да је Тањуг “феномен ове приватизације”, али да је опстао и поред одлуке владе о укидању, јер су се испунила два важна услова.
„Први, да је власт заинтересована за његов опстанак а не гашење и други да је због смањења броја запослених постао конкурентан. Зато Тањуг не треба гасити. И за ову агенцију треба да важи право на бесплатне акције запосленима што им упркос Закону није понуђено”, додао је он.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је почетком септембра да су са представницима Европске уније обављени разговори у вези са радом агенције Тањуг.
Он је рекао да Србија мора да нађе сопствено решење за питање агенције, с обзиром да у ЕУ не постоји јединствено решење за рад новинских агенција.Тањуг, иако је званично престао да ради, и даље емитује вести.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија