Због дуговања за електричну енергију од око седам милиона динара Радна јединица АД „Навип“ у Црквенцу надомак Свилајнца остала је без електричне енергије. Како би спречили пљачкање имовине, бивши радници и пензионери ове фирме организовали су ноћне страже у три смене од 20 часова до 6 ујутру. Они кажу да ће дежурати све док поново не добију електричну енергију. Реч је о радној јединици која припада АД „Навип“ из Земуна, која је заштитни знак целе општине, која постоји већ 87 година и у којој стечај траје већ три године. Подрум, капацитета 150 вагона течности, односно око милион и по литара ракије, највећи је у овом делу Балкана и био је специјализован за производњу шљивовице.
-У последње четири деценије у тридесет земаља света извезли смо преко пет милиона литара српске шљивовице у српској буклији, по којој смо били познати и коју смо извозили чак и за време НАТО бомбардовања и санкција. Бербу грожђа нисмо обустављали ни за време Другог светског рата. Док су јагодински, јовачки, ореовачки, крњевачки, крајински, иришки и многи други подруми одавно уништени, ми смо наш сачували, па би било штета да под окриљем мрака неко разнесе оно што су наши дедови стварали-наводи за „Политику“ рачунополагач Мирољуб Спасојевић, који је од 1996. године руководилац ове радне јединице и служба обезбеђења.
Према његовим речима, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када су радили у три смене, извозили су од 800.000 до 1.000.000 боца шљивовице и зарађивали по 1.000.000 долара годишње. У време највеће експанзије шљивовице прерађивали су 150 вагона шљива, а 100 вагона су откупљивали од сељана. Последњих година извозили су око 100.000 боца или 75.000 литара годишње, што је три пута више него од 1991. до 2000. године. Извезли су и 4.000.000 „бардаклије“, која је 1964. године награђена „гран пријем“ на сајму у Љубљани, као и преко 2,5.000.000 литара комовице. Све залихе, око 80 вагона алкохолног пића, по налогу стечајног управника предате су у Земун.
-Пре три године када је уведен стечај први пут смо обуставили производњу од оснивања. Објекат од изузетне важности најпре је остао без обезбеђења, а сада је остао у мраку. Сви мештани Црквенца подрум доживљавају као други дом, јер готово да нема породице из које неко није радио у њему. Зато смо се писмом обратили и премијеру Вучићу не би ли нам помагао, јер је ово село и родно место његове мајке-додаје Спасојевић, који је ове три године не само сам чувао имовину, већ и косио траву и уређивао ентеријер и екстеријер ове фирме и у њој организовао ликовну колонију „Црквеначка палета“ како не би прекинуо дугогодишњу традицију.
Славољуб Јанковић, пензионер, који је читав радни век провео у црквеначком подруму, један је од људи који га преко ноћи чува. Он каже да просто сви мештани имају обавезу дасачувају ту имовину и фирму по којој је њихово село надалеко чувено. У њему је, додуше празна, уникатна бачва, чији је предњи део у дуборезу у коме су дуборезани цар Константин и кеаљица Елизабета. Она вреди више него бачва истог капацитета пуна вина или ракије.
-Добар део радног века провео сам у подруму. Још као дечак памтим бербе грожђа и време када је задруга одлично пословала. Подрум „Навип“ направљен је 1929. године, али је, практично, основан 1897. године, када је народни трибун Димитрије Катић формирао прву сеоску задругу. Зграда и основна средства су у одличном стању и стварно би била штета да вандали то униште или опљачкају-каже за наш лист Живан Ватић, пензионер, који такође стражати ноћу.
З. Глигоријевић
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија