стране директне инвестиције као подстицај регионалном развоју, О теми Предраг Лучић, и проф. др Силвана Илић, Марија Стевановић,
Председавајућа клуба Марија Стевановић најавила је другог уводничара Силвану Илић доктора економских наука. Професорка је истакла да су све стране инвестиције у Шумадијском и Поморавском округу, о којима је говорио Предраг Лучић као најуспешнијима, унеле капитал, знање, нове технологије и опрему и извозе 70 одсто својих производа. Нема привредног развоја без инвестиционог улагања. Неопходно је да се испуне неки општи услови да би се привукле стране инвестиције. На првом месту је макроекономска стабилност, смањена је стопа инфлације, али је пожељна блага инфлација од један до два одсто јер подстиче нову производњу. У развијеним земљама Европске уније инфлација је од један до три одсто. Затим је неопходна ефикасна државна управа и конкурентни ниво пореског оптерећења који је од 2014.године са 10% подигнут на 15%. У земљама пореског раја као на Кипру је три одсто, а на пример у Хонг Конгу га и нема. Страни инвеститори анализирају правну сигурност и ставили су пуно примедби јер поједини уговори нису дефинисани до краја, као што нису прецизирани ни уговори о концесији. Међу условима су и одговарајући људски ресурси,квалитет факултетског образовања, изграђеност привредне инфраструктуре и на крају постојање специјализованих државних институција за промоцију и спровођење улагања.
Професорка је затим навела инфраструктурне секторе који су погодни за улагање путем концесија: аутопутеви, пренос и дистрибуција електричне енергије, железница, пренос воде и дистрибуција гаса. Концесија се уговара на 20 до 30 година и после истека уговора изграђени путеви и други објекти остају држави на коришћење. Позитивни ефекти улагања путем концесија се огледају у ангажовању, знања, домаћих капацитета, повећања кредитног рејтинга земље на тржишту капитала, повећању квалитета услуга и увођења иностраних стандарда у домаће пословање. Најчешће су концесије по моделу Бот, што значи пројектуј, уради, изгради и предај и највише је присутан у области енергетике.
Јавно приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног партнера. Код нас су најчешћа у локалним самоуправама које се удружују са правним или приватним лицима, ради обостране користи.
За нашу земљу је битно да се привуку стране инвестиције, али и да се заштите интереси земље и природна богатства. Сва изворишта минералних вода су приватизована са страним и домаћим капиталом. У стратегији привредног развоја наше земље за период 2010. до 2020. године пише да свет види Србију само у две области и то: агробизниса и здравственог туризма. Зато је и приоритет у будућем развоју пољопривредна и прехрамбена производња, бање и природна изворишта воде. Процене су да ће за 30 година, земље богате нафтом нудити Србији три литре сирове нафте за литар воде нагласила је професорка Илић.
У Србију је највише страних инвестиција било 2006.године, због тадашњих великих приватизација, а у будућности оне се могу и морају повећавати покретањем производње и у инветирање у области агробизниса и здравственог туризма.
Следи наставак
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија