Стенографија као вештина писања: стенографска азбука, савети, писање слова и представљање сугласника а, е и Р. Лазић
[tabs] [tab title=“Страна1″]
Писци стено – уџбеника обавезно наглашавају да се стенографска слова изводе од „обичних“. Такав почетак има смисла јер се јасно види да је свако стено – слово куд и камо економичније за писање од обичног. У збиру то није мало, али то је тек почетак. Касније кад се дође до других практичних скраћења нећемо размишљати да смо почели од обичне азбуке, у нашем случају од обе.
Слика показује стенографску азбуку из средине прошлог века. Поред сваког слова написано је ћирилично или латинично слово из којег је стено – слово изведено, што не би требало да збуњује. Можда је то добра асоцијација да се што пре науче стенографска слова. На слици сам руком додао још један начин за писање слова м што смо поменули у претходном тексту. Истовремено о истом трошку сам скратио слово џ, онако како је заживело у пракси. Рецимо и да се почетком прошлог века слово в писало само на један начин а да сад постоје два начина за писање.
Шта је потребно набавити пре почетка
У почетку је потребно имати папир са линијама једнаког размера. Не баш свеска за прваке иако баратамо са малим, средњим и дугим словима Ј Почињемо писање са четири линије. Видети на следећој слици. Такве свеске нисам видео у продаји, али свако од нас може да одштампа у једној или две колоне експериметишући. Могао сам и ја али је боље ако свако себи прави размеру која му одговара. Касније пишемо уз помоћ две линије. На крају пишемо без линија, најчешће са једном. Добар савет је набавити каро дволиснице па вежбати и експериментисати са њима.
Препоручују се оловке средње тврдоће ХБ, док се у геометријској стенографији препоручују тврде оловке са ознаком Х. Ја вам за почетак препоручујем меке оловке (ознака Б). На крају сви долазимо до патент оловке средње тврдоће пречника 0,5 или 0,75 мм. Потребно је пре тога мало баратати са меким оловкама јер смо се у неком периоду одвикли од писања. Многи данас брже куцају по тастатури него што пишу. На крају пишете необично обичном оловком, обичном хемијском или обичним налив пером. Ако се „разболите“ као ја имаћете арсенал тог лома са свих континената, купљеног или поклоњеног.
У почетку је потребан један маркер којим прецртавате оно што сте „успели“ да преведете, препишете или прекуцате. Можете да користите и граничник од папира али и жврљање има својих дражи, нарочито у почетку.
Неколико практичних савета
Током писања јачи притисак на папир се ради у силазним потезима. Слова требају да буду искошена око 70 – 75 степени. Подлактица треба да буде на столу. Друга рука придржава папир.
Приручници препоручују да због економичности слова треба писати ситније али ви, ваша диоптрија и експериментисање сте мерило ствари Ј
У стенографији важи правило „пиши као што чујеш“. То између осталог значи да нема великих слова нити знакова интрпункције. Касније кад дође на ред видећете да се у стенографији исто пишу: „под“ и „пот“, „од“ и „от“, „пред“ и „прет“ чиме се бавимо после код сређивања белешки.
Имена људи и објеката се пишу без скраћивања што наглашавамо благим подвлачењем.
У почетку је најбоље радити до 30 минута. Последњу четвртину оставити за сређивање белешки и преписивање док не будемо потпуно сигурни да знамо шта смо написали и да смо то тачно преписали. Тако најбрже почињемо да мислимо као стенографи док постижемо аутоматизам у писању. Не треба радити у журби. Прво треба постићи тачност и лепоту у писању.
Брзина долази сама од себе јер новим писмом већ пишете брже. Једноставно је изашли смо из комфорне зоне, кад достигнемо следећу тачку на путу биће то много брже и лепше. Глава ће престати да се умара а добијаћемо и јасне сигнале шта је то што треба поправити. Пут је можда дуг (можда и није) али је свакако користан. Некад је више некад мање забавно. Некад недовољно забавно да заборавите на игрице због чега је потребно мало упорности. Зато се држите рецепта од пола сата дневно чак и кад знате да можете више.
После тога у поређењу са осталима који пишу све је „исто“ и ништа вам не смета што демонстрирамо фотографијом стенографа на делу. [/tab] [tab title=“Страна 2″] Најмања језичка јединица је глас. Пошто су код нас гласови захваљујући Вуку уједно и слова долазимо до сугласника (консонанте) и самогласника (вокали). Имамо звучне кад нам гласне жице трепере и безвучне тј. праскаве. Од њих артикулацијом настају слогови. Слогове може да чини један глас (обавезно самогласник) или два или више гласова од којих је један обавезно самогласник. Важи и за слово р које може да се третира и као сугласник слоготворног карактера (трн, грм, хрт итд).
Речи су мање или више сложене конструкције којима обележавамо појам или мисао, од којих градимо реченице на путу ка сложенијим мислима. Зато се каже да је реч елементарна јединица говора.
На почетку излагања о станографији рекли смо да ту настојимо да једним потезом не пишемо слова већ слогове. То нам полази за руком јер су многа слова представљена. Слово е се представља тако што се равномерно споје два сугласника, док се слово а представља тако што се претходни сугласник појачава у силазној путањи.
У првом реду имамо пример таквог спајања. Поред слова б написано је бЕбА и бАбА.Следе речи: бЕг, бЕгА, БЕбЕк (подвучено јер се ради о презимену), БЕч, БЕчЕј, вЕгЕ, вЕгА, бЕбЕ, дЕдЕ, ДАдА, дЕдА, кЕдЕр, кАдАр, кАдрА и КАдрА. У овом пасусу су италиком и великим словима написана слова која представљамо уместо да пишемо директно. Довољно да се уверимо у двоструку уштеду до сад. Прво стенографска слова су краћа. Друго и тако скраћена не пишу се сва.
У другом реду имамо речи: Банат, банде, банда, Банту (изнад слова р је зарез чиме наглашавамо да се р чита без е) црнац, црв, црева, црвен, цреп, цев, сеф, шеф и Џеф.
Слово о се представља проширењем облине, наравно ако слова имају облину. Небитно је да ли је облина отвореног или затвореног типа. Додајмо још једну реченицу која без праксе не звучи никако али сам сигуран и да вам после праксе неће требати: „У азбучном писању ширина облине је у висини слова мале величине“.
У преводу иста слова пишемо на мало другачији начин. У осмом реду имамо пример како се од слова з прави зо у прве две речи: зоб и Зола. Трећа реч Бојан показује како од слова б правимо бо . У наставку после речи бања која представља слово а у речи бАњА следе речи и слова: нОмАд, џО, бО, вО, гО, дО, отЕО, пОпАј, пАкАО и пАкО.
Писање самогласника е на почетку речи. Пише се на основној линији. По потреби мже да се помера на висину са које почиње следећи сугласник или сугласничка група (о чему ћемо у следећим лекцијама). Другим речима слово је на почетку речи покретно као и слово а. На крају речи се ретко пише јер се често подразумева. Може да се дода иза сугласника или сугласничке групе нарочито у почетној фази учења писања.
Представљање двојних самогласника ео и ао у сугласницима и сугласничким групама. Ово је још једна без праксе рогобатна дефиниција. Двојни самогласник ео тако што се ширина облине прошири за слово средње величине у коме се представља, док се двојни самогласник ао представља тако што се у сугласнику или сугласничкој групи у силазној путањи представља самогласник а и проширује облина за слово мале величине. Правило не важи код слова з где слово е морамо да напишемо. Пример налазимо у седмом реду: бео, гео, део, кео, ђео, жео, јео, лео, нео, по, чео, хео, цео, тео, зо, ро. Напомена: На крају реда имамо прецртана слова: т и ф. Некад (почетком двадесетог века) су се то и фо представљали на тај начин. Данас се то не ради већ се после слова ф напише слово о (као на слици), док се слово т за представљање то благо на дну уобличи у облик слова о што уз извињење остајем дужан у следећем наставку Ј
Први ред: б,беба, баба, бег, бега, Бебек, Беч, Бечеј, вега, вага, бебе, деде, деда, кедер, кадар, кадра, Кодра.
Други ред: Банат, бенд, банда, Банту црнац, црв, црева, црвен, цреп, цев, сеф, шеф, Џеф.
Трећи ред: бедем, бадем, балада, Блед, трајект, тараба, тетреб, верена, барен, барон, врана.
Четврти ред: чарапа, шерпа, Ганди, Гага, гега, вашар, наш, реш, џем, џеп, Џеј, Џаја, Мома, мама, теле.
Пети ред: шраф, ћеф, федер, ведар, ветар, ватра, ревер, пас, зец, Заза, зеза, Хес, лес, с, со, расо, расол, Рас.
Шести ред слике: ага, Аба, авет, алат, ас, амбар, абер, Ана, ар, аждаја, аманет, афера, дебео, Даба, деба, Бор.
Седми ред: бео, гео, део, као, ђео, жео, јео, лео, нео, поп, ћео, хео, цео, то, зо, ро, фо.
Осми ред: зоб, Зола, Бојан, бања, номад, џо, бо, во, до, ђо, отео, Попај, Пакао, Пек.
У идућем наставку радићемо представљање преосталих самогласника и и у, али и р [/tab] [/tabs]
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија