Српска заједница у Македонији

Српска заједница у Македонији Текст и фото: Р.П.

 

Српска заједница у Македонији

Месни одбор Битољ

други део

Српска заједница у Македонији

За време Балканских и Првог светског рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На Војничком гробљу је сахрањен 1321 војник, од којих је велики број погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.  Гробље је комплетно реконструисано 1998. године уз помоћ амбасаде тадашње Савезне републике Југославије у Скопљу, Месног одбора Српске заједнице у Битољу, Грађевинског предузећа „Пелистер“ из Битоља као и неколико предузетника.

У сарадњи са тадашњом амбасадом стручњаци из Министарстава културе обе земље надгледали су радове на обнови гробља у Битољу, али и пописивали споменике и спомен костурнице у подножју Кајмакчалана, од којих су неке очишћене од растиња . Тада је ангажован и чувар Војничког гробља у Битољу, који и данас обавља ту дужност.

Related Post

Гробље је смештено на падини на чијем врху је спомен костурница у коју су смештене мошти страдалих војника и официра. Иза гробља је настањена једна албанска породица која није прихватила да на имање долази алтернативним правцем уз зоолошки врт, већ користи капију и пролаз кроз гробље.  Како се породица проширила повећан је и број кућа у албанском домаћинству и отворен још један путни правац кроз средину војничког гробља.  Нажалост, овај вишедеценијски проблем није решен иако је било обећања локалних власти из Битоља да ће се обезбедити алтернативни правац.

У настојањима да се овај проблем реши неопходно је интензивније ангажовање Амбасаде Србије у Скопљу. У комплексу гробља изграђена је и спомен кућа у којој је требала да буде стална поставка о борбама на овим просторима из времена Балканских и Првог светског рата.  Нажалост и спомен кућа је остала неуређена.  Има још много тога што треба уредити како би се на достојан начин одужили прецима који су животе дали за слободу српских територија.  Амбасада, Српски почасни конзулат у Битољу,  ресорно министарство као и невладине организације требало би обједињено да раде на очувању споменичких комплекса и неговања традиција.

Наставиће се…

Текст и фото: Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/1014567245421449216

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster