Слободе медија у Свилајнцу некад Р.П.
Слободе медија у Свилајнцу некад
Свештеник Јован Шарић, покретач листа „Ресавски поштоноша“ био је задовољан почетним успесима. Од свештеника, који је дошао на службу у Свилајнац, који се само бринуо о унапређењу парохије, постао је и извештач о друштвеним и политичким догађајима, аналитичар актуелних проблема провинције, па и спортских активности. Његов просветитељски рад крунисан је избором за председника омладинског друштва у Свилајнцу. Од општине је добио бесплатан локал за јавну читаоницу и основао позоришну дружину.
Тако је било 1871. и 1872. у Свилајнцу.
На сцени је насилан прекид рада ТВ „Ресава“ (2008), као и избацивање редакције обновљеног „Ресавског поштоноше“ на улицу. То је урадила надолазећа такозвана демократска власт. Таква атмосфера је већ деценију и то не смета локалним властодршцима иако „неподобни“ медији и новинари имају подршку струковних удружења УНС-а и НУНС-а. Власт има „своје“ медије које финансира и који пишу како „треба“. Текстови који се објављују а нису под контролом власти нису подобни. Каква слобода медија власт зна шта је јавни интерес?
Група новинара окупљених око “ Ресавског поштоноше“ и актива новинара „Ресава“ при УНС-у наставиће свој рад поштујући кодекс новинара. Дописници радија и листова извештаваће своје матичне редакције о свим збивањима у Свилајнцу који су од јавног интереса. Тенденциозна, злонамерна и неаргументована етикетирања појединих новинара од стране власти управо показују њихову неспособност да о свим темама разговарају отворено са својим грађанима.
Редакција „Ресавског поштоноше“ ће и убудуће своје читаоце обавештавати о актуелностима у Ресави. Позивамо и Вас поштовани читаоци на сарадњу – сви имамо интерес за тачним и правовременим информацијама. Какве су слободе медија биле некада у Свилајнцу, а како се извештава данас просудите сами.
Р. П.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија