Славило се али и радило 29.новембар остао симбол за државност

                          Наше домаће ствари

                      Славило се али и радило

    29.новембар остао симбол за државност

     У свим екс републикама старији се са сетом сећају Југе и дана проведених у њој. Данас новоформиране државице, без увреде, са дуговима до гуше,нестабилне и сиромашне од муке свађалачке. Раздробљени, незапослени и коме је данас боље него у Југи,видимо,само олигархијама на власти.Било је „Хеј Словени,заједно смо јачи“.

     Омладина ради Нови Београд се гради, за кога, за народ, за пут Братство-Јединство од Ђевђелије до Триглава све ручни рад, дрвена колица, лопате, ашови, мотике и неописива воља и морал омладине. То данас мањка на Балкану.

  Песмом испраћане бригаде,бригадири и бригадирке ,пруге Шамац-Сарајево,Брчко-Бановићи,нове фабрике и железаре за порушене мостове да се граде.

     Земљорадничке Задруге будиле село и сељаке,недостајало стручњака али све побеђивала воља,рад и полет у првом реду омладине.

Бербе грожђа и кукуруза биле празници,акције и бригаде,цветала љубав,бригадирске свадбе,рађала се деца, наталитет у Југи није био проблем као данас алармантан код свих бивших република. Нестајемо…

Дужан па ружан, некад цела Југа 19 милијарди долара, а 25 милиона становника, данас сви ,,бивши,, дугују 186 милијарди а становника мање,одлазе млади без посла фабрика и пољопривреде.

Стиже нас клетва, „дабогда имао па немао“,поднајели се рекли би наши стари који нам направише државу од Кајмакчалана до Триглава. Да је чувамо,  живимо и радимо.Ми разградисмо,знамо боље …

Кад је ,,Фића,, био газда на путевима, а тек ,,101,,кец ,Крагујевац био град аутоиндустрије, богат и јак,а данас злуради говоре, долина гладних. Шумадија у срцу Србије,а чељад јој гладна на почетку 21 века,и за време Турака и времена ,,харача,, раја имала нешто да сакрије у шуми и  нејач прехрани.

Данас нема шта јер обори и штале зврје празни,  све увозимо, ливаде опустеле, суша очисти кошеве и амбаре као некад  „они“ за ратом уништену Босну, поносну, а 2017 година?

„Један оброк, много наде“, пошаљи смс за гладну децу Косова и Метохије. Јавни тв сервисв  моли, јадна деца као да само једном дневно једу.

Да ли олигархије на власти имају меру за срамоту, где су народне паре?                    Брука 2017 г одина, а деца нам гладна, цури на све стране, нема домаћина. Ко може да мирно спава,а једе се на терет народа и пије, а рачун не подносе.

 Данас се све извитоперило,намештаљке у спорту, дипломе ,,дописне“ све девалвирало.Процветало цвеће, корупција и мито се најбоље примило. Образ више није мерило, као некад него коју си функцију имао и да ли си је сачувао. Све плаћено,није их срамота, гледају вас у „очи“ такво време ко има једе ко нема гледа како они ждеру на његов рачун.

Чим седну у фотељу и омиришу власт, без контроле, они се распомаме и распојасају ,,као нафиксани,, и забораве на гладне.

Мислили, сви ћемо бити газде, неће нико да ради, а оно најамна радна снага,капитализам узима данак, кредити и камате да се враћају, а деца гладна.

И поред свега народ се одазива на позив ,,Један позив много наде“, а они и даље гладном неверују.

 

Мито и К,учитељ

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/fbUGbYhBY5z

https://twitter.com/resavskipostono/status/936694013876416512