СИМУЛИРАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

СИМУЛИРАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Да ли је брутални обрачун са медијима у време председниковања Бориса Тадића било „симулирање демократије“?

Двoструки стандарди некадашњег председника Србије, а сада лидера Социјалдемократске странке

СИМУЛИРАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Некадашњи председник данас тражи равномерну заступљеност у медијима за опозицију, нарочито у јавном сервису. Гостујући у једној емисији запретио је да ће можда предложити и бојкот јавног сервиса. Рекао је да су поступци РТС – а „симулирање демократије“. Како је било у његово време? То исто је тражила тадашња опозиција. Шетње, протести и претње РТС-у било је и биће. Демократско је право јавно исказати своје незадовољство, не насилним путем. Нажалост ништа се није променило у испољавању незадовољства, претње, вербални напади и квалификације превазилазе све границе нашег демократског друштва које тежи европским стандардима.

Политичари, посланици, културни и јавни радници не показују ни минимум толераниције у полемикама, приликом изношења аргумената или слушању саговорника. Ако се тако они понашају, шта се може очекивати у мањим градовима и општинама у Србији? Куда нас све ово води када су поремећени системи вредности и све се своди на партијску припадност и обрачуне? Овој држави највише недостаје правна уређеност. И у таквом, за сада вербалном обрачуну незадовољника, највећа кривица се, по навици „товари“ медијима. Новинари су главни кривци за изношење истине, откривање разних злоупотреба, корупцијских афера и евидентних проблема.

Не ретко се дешава да новинари, углавном због лошег материјалног стања, подлежу притисцима и аутоцензури. Ко је и када највише уништио новинарство? Медији и новинари били су жртве транзиције. Угашено је на стотине медија, а на хиљаде новинара остало је без посла. Када се очекивало да ће демократске промене допринети већим медијским слободама десило се обрнуто.

Пример из Свилајнца

• 

• 

Тадићев високи функционер некажњено прекинуо телевизијски програм
ТВ Ресава, која је емитовала програм посредством кабловског оператера Коперникус искључена је неовлашћено из програма 4. јуна 2008.године и на груб начин избачена из изнајмљених просторија од стране пописне комисије коју је, истог дана, формирао заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић, иначе председник Окружног одбора Демократске странке Поморавског округа.

Наведене просторије у улици Светог Саве бр. 60 у Свилајнцу Д.О.О. “Јаблановић ЦО” Плажане – Деспотовац изнајмила је августа 2007. Године од општине Свилајнац, путем јавног надметања на 10 година. Сачињен је уговор који је оверен у општинском суду. Иако су уговором прецизирани рокови и разлози за његово отказивање, исељење је извршено усменим налогом са роком одмах.

На тај начин, применом невиђене самовоље и кршења неколико закона прекинут је програм ТВ Ресаве која се, посредством других кабловских оператера гледала и у општинама Деспотовац, Жагубица, Рача и Жабари. Ова станица, осим сервисних информација, имала је информативни програм са вестима у три и више термина. Свакодневно су снимани прилози, репортаже, културно- забавни, дечији, спортски и други програми. Због актуелности и разноврсности програма изузетно је била гледана, а била је и носилац значајних акција. Реализовала је директне преносе скупштинских заседања, спортских и других манифестација.

У редакције ТВ “Ресаве” и “Ресавског поштоноше”, најстаријег провинцијског листа из 1871. Године, осим запослених био је укључен и велики број новинара-сарадника старије и млађе генерације. У томе је учествовао и Радомир-Раде Угрнић, најстарији ТВ извештач у Србији, добитник прошлогодишње награде за животно дело Удружења новинара Србије и Црне Горе. ТВ је имала и дописника са Космета. И он је након прекида програма остао без хонорара.

На овакав начин прекида рада ТВ и избацивања редакције штампаног медија реаговало је Удружење новинара Србије саопштењем у коме је истакнуто да овакав поступак према медијима није запамћен у новијој новинарској професији.
Новинари су спречени у обављању својих задатака чиме им је одузето право на рад – највећој демократској тековини. Прекид телевизијског програма нанео је велику материјалну штету. Претње новинарима су биле у континуитету и покушаја забране рада, и то се, нажалост, тада и реализовало. Након избацивања опрема је привремено пребачена у просторије црквене општине Свилајнац.

Према Закону о информисању “нико не сме да врши било какав притисак на јавно гласило и његово особље”. Ради заштите права и личне сигурности новинара није реаговала ни полиција која је уредно позвана.

Општинско руководство 11. Јуна 2008.године обишао је тадашњи председник УНС-а Нино Брајовић и члан извршног одбора УНС-а Петар Јеремић. Заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић уверавао их је да ће редакције бити враћене у просторије. Међутим то се није догодило. Напротив 25. Јуна власнику ТВ и издавачу “Ресавског поштоноше” стигло је решење о исељењу, потписано од председника општине др Горице Димчић Тасић антидатирано на 5.јуни. Редакције избачене, а накнадно стиже и решење. За то време просторије из којих су избачене ТВ и лист увелико се реновирају и преправљају за неку нову ТВ која ће радити по диктату локалних моћника.

Спроводећи самовољу појединци из општинског руководства учинили су и кривична дела и нанели огромну штету слободи медија. Против оваквих и сличних поступака новинари морају одлучно дићи свој глас у циљу заштите тешке и одговорне професије.
Септембра исте године основана је нова тв која је била пријављена на адреси заменика председника општине, сада председника оштине, већински власник била је његова мама, а за главног уредника постављена је председница општинске комисије која је избацила редакције, а сада је на функцији заменика председника општине.
Чак су поједини радници тв били запослени и примали плату у општини, а радили у приватној телевизији.

ОТВОРЕНО ПИСМО 31.102008.

Удружење новинара Србије се писмом обратило тадашњем председнику Борису Тадићу и министру културе и информисања Небојши Брадићу и указали на самовољу општинских и партијских функционера Демократске странке. Нажалост тадашњи државни функционери нису реаговали. Шест новинара, три сниматеља и два монтажера је остало тада без посла.

У неколико наврата је новинарима онемогућаван рад у Свилајнцу, забраном уласка на седнице скупштине општине, приликом посета министара, партијских лидера, претњама најстаријем новинару у Ресави на улици од портпарола неких партија и уредника из ТВ Центар ( имена позната редакцији). Претње, етикетирања и јавна прозивања, на седницама скупштине општине присутна су и данас. Нажалост медијска слика у Свилајнцу је и даље иста, локална самоуправа и јавна предузећа новинаре дели на подобне и неподобне. Чак о гостовањима на приватној ТВ Центар одлучује најужи општински врх. Где је ту слобода медија?

Медијска слика у Свилајнцу добар је пример „симулирања демократије“.

Редакција Ресавског поштоноше