Категорије: Медији

Решавање случаја Ћурувија

Вести из медија Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе

Вести из медија

Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе

Убиство Славка Ћурувије морамо да решимо на прави начин и истерамо истину на чистац, као део суочавања са сопственом лошом прошлошћу, рекао је председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић. Јелена Ћурувија, ћерка Славка Ћурувије, оценила је да би решавање тог случаја била порука државе да се такве ствари не смеју више дешавати.

фото: УНС, Ј. Пешић фото: УНС, Ј. Пешић


„Убиство Славка Ћурувије је најбитније убиство деведестих година, јер је реч о човеку који је био уредник, новинар и симбол, лоциран за убиство као највећи политички непријатељ Слободана Милошевића. О томе морамо да говоримо, то је нешто што морамо, као део суочавања са својом лошом прошлошћу, да решимо на прави начин као новинари и грађани Србије, да изведемо причу на чистац“, казао је Матић.

Док се то не догоди, како је рекао, „бићемо заробљени са тим досијеима из ДБ који су преснимљени, које неко држи на неким дисковима и уцењује одређене политичаре и новинаре, што се никад није десило као суочавање са прошлошћу“.

Јелена Ћурувија је оценила да би то била порука државе да се такве ствари неће и не смеју више дешавати.

„Да се не смеју убијати новинари јер се пишу истину и баве се својим послом како треба. О томе држава мора да размишља, да је решавање овог случаја, пресуда да људи који су то учинили буду кажњени за своје дело, то је доказ да желе да кажу: ми то нећемо више дозволити, нити да се враћају духови прошлости“, упозорила је.

Матић, који је критиковао рад судског већа у овом процесу, рекао је да су напади због критике рада суда бесмислени.

„Имамо ситуацију и да се људи из Комисије за решавање убистава новинара нападају, то је застрашујуће, и то не можемо одвајати једно од другог“, додао је.

Матић је објаснио да је говорио о изузећу судија из овог процеса, јер оно што је закључио из суђења говори да судско веће води процес тако да жели да донесе донесе одлука пре него што се заврши суђење.

Оног тренутка кад је донета одлука да се другооптужени и треће оптужени пусте из притвора, то је био први сигнал да се дешава нешто недопустиво у овом процесу, а затим и после тога, када је Апелационо веће у два наврата враћа доказе у суђење, као и изостављање сведочења инспектора Драгана Кецмана.

„Ја сам једино могао да закључим да је то намера да се пре него што се заврши суђење донесе одлука“, каже он.

Related Post

Матић је рекао да је Србија у „озбиљном проблему изнутра“ и да је проблем судства много већи проблем земље него било који други проблем.

„Судско веће доноси врло проблематичне одлуке које дају сумњу да би коначна одлука мени могла да буде проблематична“, рекла је Јелена Ћурувија.

Она је казала да је логично да постави питање зашто би веровала овом судском већу.

„Ако је Касациони суд донео одлуку да су прекршили закон, логично је да ја и Комисија реагујемо, да питамо шта се догађа на правном нивоу, да ли је то веће санкционисано или остају на том месту..“, додала је.

Држава је стала озбиљно иза решавања убиства, а онда се одједном појављују текстови, у Илустрованој политици, у којима се нападају независни медији, Комисија за истраживање убиства новинара, и Љиљана Смајловић која је изложена веома озбиљним нападима.

„То је озбиљан проблем када је реч о Србији данас. Људи се питају да ли држава креира ту причу, или је то неки случај… Не могу да верујем да је то случајно, да је неко пожелео да се додвори Вучићу, или некима за које мисле да им могу помоћи, а у исто време понављају речи које су биле матрица за убиство Славка Ћурувије“, казао је он.

Матић оцењује да је то „застрашујуће“ ако се томе не стане на пут.

„Као да и данас имамо поделу око улоге Славка Ћурувије и онога ста је радио, и да ли је наш Славко или чији“, навео је.

čМатић је оценио да је потребна нова свест о ономе што се догодило, чему је врхунац било убиство Ћурувије.“То је било нешто незапамћено и врло је доказиво на који начин се то догодило. И сад имате ситуацију у којој се избегава прича о томе, чека се пресуда, то је нешто што није правно питање само. Правно питање је везано за егзекуцију која је припремљена унапред. Ми не улазимо дубоко у целу причу у дозвољавамо да се данас догоди повампирење Мартића и сличних“, казао је он, додавши да је постојање текстова таквих аутора „застрашујуће и недопустиво“.

Ћурувија је рекла да се и данас догађа да се систематски забрањује да одлични новинари раде свој посао.

„Наравно да је то је све систематски, не могу да се само десе духови прошлости, ако их неко не позове да се врате. А ми не учимо из прослоти, него то дозвољавамо. Не смемо дозволити, ни новинарска професија, ни грађани, да се то опет дешава било ком новинару или грађанину који се боре да живе слободно и изговоре своје мишљење“, закључила је Ћурувија.

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster