Регионална конференција о женском предузетништву

У Чачку је одржана Регионална конференција о женском предузетништву под називом Независне и запослене.

У Чачку је одржана Регионална конференција о женском предузетништву под називом Независне и запослене. Организатор конференције, на којој је учествовало око 120 предузетница из Србије и Црне Горе је Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ из Чачка.

Кроз три дебате говорило се о женама у бизнису и проблемима са који се суочавају, женама у политици и на руководећим положајима и омладинском предузетништву.
Горана Танасковић из Пословног удружења Надежда Петровић подсетила је да је ово удружење основано пре шест година са идејом да број предузетница расте из године у годину. Нажалост, тај проценат није повећан у протеклом период.
-Проценат је остао исти, око 25 одсто регистрованих друштава воде жене. Женске фирме се углавном односе на услуге а оне су мање плаћене. Самим тим немају могућност да финансирају бољу производњу која би их одвела на друга тржишта. Жене су мање склоне ризику па их можда зато мање има али су боље платише и редовније испуњавају своје обавезе. У тој почетној фази, жене немају у својим рукама имовину и немају хипотеке на које могу узети кредит, истакла је Горана Танасковић.
Министасртво за рад и социјалну политику је за последњих годину дана израдило разне планове и програме за помоћ женама предузетницама.
– На томе се вредно ради и жене преудзетнице су осетиле бољитак од неких нових мера које доносимо. То је сваки вид помоћи, сугестија, информација у вези отварања посла и самог вођења посла. Желимо да стимулишемо жене у Србији да иду напред, да се отварају радна места јер су веома успешне и енергичне, наводи саветница у министарству Беатрис Грозданић.
Председник Регионалне привредне коморе Краљево и један од најуспешнијих привредника у Србији Петрашин Јаковљевић, каже да је предрасуда о женама у бизнису данас мање него што је то било раније. Према његовом мишљењу, жене су данас равноправне, али им треба више храбрости и подршке, пре свега од мушких колега али и државе како би се осмелиле у бизнису.
– Сигурно је да треба да постоји подршка финансијске природе и стимулативне пореске политике које би омогућиле да се жене што више охрабре и оснаже у бизнису. У досадашњем раду са женама видим да су оне вредније, радније и прецизније у односу на мушкарце. Као личностима им недостаје више храбрости, каже Јаковљевић.
Да се жене предузетнице и даље суочавају са предрасудама у пословном свету, чули смо од прве директорке у производњи електричне енергије Марије Стевановић која се налази на челу Термоелектране Морава.
– Прва сам жена директор у производњи електричне енергије. У првом тренутку је било необично, колегама је било мало чудно. Сусретала сам се са предрасудама. Временом сам се наметнула пословним резултатима, и мислим да свако треба да буде професионалац. Више жена је неопходно на свим местима у ЕПС-у, на руководећим местима и у свим делатностима, каже директорка ТЕ Морава Марија Стевановић.
Како се могло чути на скупу, женско предузетништво је један од најмање искоришћених ресурса економског раста, не само у Србији, већ и у читавој Европи, због чега је подршка његовом јачању важан задатак свих актера друштва. У том смислу, важна је кредитна подршка од финасијских институција, што је последњих година све присутније. Тако Европска банка за обнову и развој планира да са 20 милиона евра допринесе креирању кредитних линија за подршку женском предузетништву преко локалних банака у земљама западног Балкана, док је Влада Шведске обезбедила додатних 3,6 милиона евра за јачање капацитета институција како би помогла банкама у региону у развоју финансијских производа који испуњавају специфичне потребе женског предузетништва, али и обезбедила предузећима којима управљају жене знање које им је потребно за развој и унапређење пословања. За овај програм на располагању су и средства другог донора, Луксембурга, у укупном износу од 1,5 милиона евра.

Related Post

РП

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster