Раде Угрнић – 70 година у новинарству и и даље извештава
Новинар Радомир Раде Угрнић има 86 година, а ове године обележава 70 година рада у новинарству. Још увек, као дописник из Свилајнца, извештава за Радио Београд. Како каже за УНС, окупиран је дневним догађајима и, иако је најстарији извештач у Србији, себи је у задатак дао да свакога дана напише и редакцији пошаље макар једну вест.
Раде Угрнић рођен је 28. септембра 1931. године у Брусу. Завршио је Високу педагошку школу у Београду, како каже – за наставника физичког. То и постаје када га након служења војске, 1952. године, Министарство просвете упућује у Свилајнац, да предаје у Гимназији.
У овом граду остао је до данас. Свилајначки ђаци памте Угрнића и као професора који је у Гимназији, паралелно са новинарским послом, радио 40 година.
Ипак, иако се школовао за наставника, Раде је од малена волео новинарство.
„Мој отац био је чиновник и новинар у ’Правди’. Било је четворо деце у кући и тата би увек када је негде ишао, а најчешће у ’Правду’, водио по једног од нас. Тако сам од малих ногу одлазио у редакцију, а тата и његове колеге су ми увек давали папир и оловку да пишем. Водили су ме да видим прелом, штампарију. Тако сам заволео мирис штампарске боје и новинарство, којем сам после посветио и живот“, каже Раде.
Новинарством је професионално почео да се бави са само 16 година, 1947. године у листу „Спорт“, али је, како каже, прву новинарску легитимацију добио 1948. године.
„Радио сам и писао за ’Спорт’, касније за ’Борбу’, ’Вечерње новости’ и друге листове. И тада су, као и сада, били мали хонорари, а млади људи увек имају жељу да узму неки динар више, па сам писао за неколико листова истовремено“, каже Раде.
На питање да ли је највише волео спортско новинарство, Раде каже да не може да каже тако нешто, али да је највећи део каријере посветио овој врсти новинарства.
Како истиче, увек је био изазов радити у „Спорту“.
„Био је то добар лист, најбољи спортски лист у земљи. Штета што га више нема. Сећам се како сам из Гимназије трчао на утакмице. Одржим часове у школи, а онда журим на утакмицу да извештавам“, каже Раде.
Он додаје да је у својој 70 година дугој каријери писао и за „Ресавског поштоношу“, радио на ТВ Ресави, радију Миг, радију С-94, у „Новом путу“.
У Радио Београду, чији је и данас дописник из Свилајнца, почео је да ради 1954. године.
„Радим за ’Нови пут’ кад год им треба помоћ. Посебно ме интересују дневна догађања. Свакога дана сам тиме окупиран и трудим се да пошаљем бар једну вест дневно“, каже Раде.
Раде је дуго година био и председник УНС-овог Актива новинара Ресава, а добитник је и бројних новинарских награда.
„Добијао сам награде у ’Спорту’, ’Борби’, ’Радио Београду’. Све су то признања која ми веома значе, а место председника Актива УНС-а ми је посебно значило јер сам га увек доживљавао као признање за мој целокупни новинарски рад“, рекао је Раде.
Пре пет година желео је да за 65 година рада објави књигу у којој ће објавити своје новинарске радове, али, ако каже за УНС, није стигао да прикупи сву документацију. Нада се, додаје, да ће књигу објавити ове године.
„Још увек скупљам материјале. Надам се да ћу за отприлике два месеца да завршим све, па да то иде у штампу“, каже Раде.
„Много има, не знам ни сам колико. Много је година, много рада и много текстова. Ваљда ћу успети све да прикупим“, закључује Раде.
https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/7NxpxNRUSEB
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
