Мито и К. учитељ Путеви и странпутице ,,реформатора,, и експерата
Стране банке, рурални развој и туризам, празни обори и штале, сабласно пуста села, одлазак младих са својих огњишта у свет бели ,,реформе,,. На фабрикама ланци и катанци, радници на улицама, породице у сиромаштву и безнадју. Стигоше нојеви и пужеви, диносауруси, трећа димензија. Овога што сидје са дрвета да служи овима не помињу. Тужна судбина, затворен у кавезу, а потомци се кезе, над његовом судбином, своје нису свесни да битишу у ,,гранде,, кавезу са бодљикавом жицом.
Мода, локалних Босова, кречење објеката од општедруштвеног интереса које још пре два века зидали преци, отварања су Оргијална, Гламурозна, Безобразна, уз тв осмехе, а да оне који градише ова зданија и не помињу. Беспосленост смањују тако што млади одлазе и тиме се хвале, а своје запошљавају на Државне јасле. Порезе и намете остају да плаћају пензионери, стари и болесни.
Сељак, још понеки остао, ради 365, дана кад плати порезе што остане је да фамилија преживи, дечици за књиге на рате, одећа и обућа код браће Кинеза и када подвуче црту, џепови празни. Боље живе ови други око власти и на власти . Образ одавно у Србији није мерило Части као некад, харач на воду, смеће на куће знојем и муком фамилије подизане сада ,,станарине,, плаћају одлуком локалних ,,зонатора,,. Ако немате за смеће, е ту врло осетљиви, дали контејнере и канте гратис, а сада шаљу ,,овршитеље,, да плене покућство, могу и ципеле из младости или венчани Прстен, овај пут ће вам оставити ,,прстић,,.
Нема шале нарушавате комуналце, неће да раде, а камоли да седе без плате, остаће улице без контроле, а туристи само што нису сјахали. Ко да преживи ту бламажу, да ли сте ви нормални, зар после медаље ТОС-а, смо нај, најтуристичкија Мека, испред Аква –парка са 500.000 долазака и одлазака са Трамбулине. Све чисто нема мита и недај боже корупције, велики рад и ватромет који се видео са месеца као Кинески зид су наш Патент.
Полако се селимо на социјалу и казане ,Туђу бригу, Туђу негу, старатељство Државе за гладне, жедне, незбринуте, смрзнуте. Ових што порезе плаћају и дају све мање имају, а они који ,,пуни,, и не хају, чипави, плаше се казана. Иду дани…
Р.П.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија