Ресавски поштоноша

Промовиса књига „Стеван Синђелић – потомство војводи у част“

Детаљ са промоције Монографије 50 година Пољопривредно - ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац која је 2007. године одржана у реновираној сали комитета

Промовиса књига „Стеван Синђелић – потомство војводи у част“

Историјске чињенице у другом плану

Детаљ са промоције Монографије 50 година Пољопривредно - ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац која је 2007. године одржана у реновираној сали комитета
Детаљ са промоције Монографије 50 година Пољопривредно – ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац која је 2007. године одржана у реновираној сали комитета

У Спомен кући Стевана Синђелића у Грабовцу одржана је промоција књиге „Стеван Синђелић – потомство војводи у част“, чији је аутор Гојко М. Зорић. Књига има 87 страница, а 107 грешака. Аутор је мењао историју и погрешно писао да је Стеван Синђелић роћен 1804. године, а да је погинуо на Чегру пре 140 година. Потомку Радету Синђелићу је променио име, а наводи да су 2008. године за ФК „Синђелић“ из Грабовца играла три играча која су преминули пре више од 20 година.

Погрешно је преписао и упропастио песму Јована Јовановића – Змаја о Стевану Синђелићу. О књизи је говорио Никола Станкоић, председник Удружења ратника 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ из Свилајнца, које се нигде у књизи не помиње као да уопште постоји. Иако је образован и написао је више књига аутор би требало да добро изучава и познаје материју, а не да је често контрадикторан.

У књизи пише да је најстарији клуб у Србији који носи име Стевана Синђелића у Угриновцима, основан 1935. године, што је такође нетачно. Најстарији ФК „Синђелић“ је у Нишу, основан 1919. године. Фудбалски клуб ветерана „Синђелић“ из Свилајнца није споменуо у књизи што је увредило руководство клуба, играче и симпатизере.

Ипак, највећи скандал и брука у књизи је што је на крају уписано Стеван Синђелић (око 1880 – 1809.) Тако је ресавски војвода пре погинуо него што се родио! Зато је истинитост у Зорићевим књигама дискутабилна, а непотпуна је и монографија о селу „Грабовац“.

Треба се запитати зашто се њему даје беспотребно народни новац да пише неистине? Поставља се и питање шта је са појединцима и установама које су насамарене и учествују у промоцији неистине?

Р.П.

https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/478886532447680

 

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.