Промоција књиге " Бригадири Свилајнца "На омладинским радним акцијама 1945-1990 14.12.2016.године у Центру за културу у Свилајнцу у 18 часова. РЕЦЕНЗИЈА
Проф др ИЛИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, редовни професор
Београдског универзитета у пензији
Слиге легенде бр. 8
Рукопис под насловом БРИГАДИРИ СВИЛАЈНЦА НА ОМЛАДИНСКИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА 1945 – 1990. аутора Добривоја Ђорђевића, представља најцеловитије сведочанство о омладини Свилајнца и свилајначког краја у временима после завршетка Другог светског рата. То је уједно и прва обимнија монографија те врсте о том субјекту те је стога од огромне историјске важности.
Сакупљајући значајну архивску грађу и мноштво докумената, који директно или индиректно говоре о поменутој ствари, аутор саставља своју причу. Но писаних докумената нема много. Аутор је учинио огроман напор у проналажењу још живих учесника тих догађаја да би помоћу њихових казивања поткрепио и употпунио своја излагања. Такав поступак омогућио је аутору да да једну комплетну слику стања и историјских прилика тог периода кога карактерише разрушеност и опустошеност ратним разарањем у Ресавском крају па и у целој нашој земљи.
Хронологију свих активности народа и омладине свилајначког краја на обнови и изградњи нове државе аутор започиње Омладинским радним акцијама које се одвијају још док траје рат. Аутор прави хронолошке записе о омладинским радним акцијама свилајначке омладине на акцијама широм тадашње Југославије. Задивљује мноштво тих радних акција као и њихова масовност. Ни тада, као ни касније, шира јавност није имала спознају о броју свих Савезних и локалних омладинских радних акција.
Ова књига даје сликовит увид о учешћу свилајначке омладине у свим тим акцијама. За сваку се радну акцију поименично наводе спискови свилајначких учесника. О руководиоцима радних бригада, командантима и истакнутим активистима дате су и кратке биографије са фотографијама и појединостима. Тај посао је био изузетно тежак за аутора јер није било довољно података а живих сведока или учесника има мало у време писања ове књиге. Аутор се ослања на казивања појединих учесника а ови су сада људи у осмој или деветој деценији живота.
Монографију коју пише Добривоје није сувопарно навођење чињеница већ једно живо и надахнуто приповедање које се чита као најлепше штиво са највећим интересовањем. Аутор води читаоца кроз акцијашке активности свилајначке омладине на изградњи чувених железничких пруга, аутопутева, фабрика, мостова, речних регулација, електрификације села и градова, тунела и вијадукта, прокопа и канала, сетве и жетве пољопривредних култура, школа и домова културе, болница и амбуланти, најразноврсније инфраструктуре и чега све још. То је права енциклопедија деловања свилајначке омладине о изградњи наше земље у послератном периоду.
У посебним поглављима и одељцима аутор обрађује сва животна питања омладинаца на радним акцијама. Описују се друштвено-социјалне манифестације и активности бригадира. Образовање, курсеви, семинари, спорт, култура, рекреативне активности итд. Ваншколска омладина, поготову она на селу, у послератним годинама била је у великој мери слабо образована и ван друштвених токова. На радним акцијама се та омладина на известан начин дошколовавала. Многи су бригадири прошли кроз разне курсеве и семинаре у току радне акације. Научили разне занате, управљање моторним возилима, руковање разним алатима, научили пливање, стицали техничка знања, медицинска знања и тд. Многи су учесници на основу тога пронашли своја животна занимања касније у животу.
Ђорђевић надаље констатује да су Омладинске радне акције у послератној Југославији биле феномен без преседана не само код нас већ и у свету. Та омладина је носила у себи ентузијазам и елан који су превазилазили и очекивања највећих оптимиста. Ти млади људи радили су као за себе. Никада ни пре ни после тога није се лични интерес поклапао са друштвеним. Тај патриотизам и радљивост владали су емоцијама и разумом целог народа чији је део био и та омладина. Данас због нараслих антагонизама, девалвације морала и себичности, друштвена свест тадашњих акцијаша је незамислива, анахрона и делује нестварно. Припадам генерацији тадашњих акцијаша. И сам сам био акцијаш. Растао сам са онима који су били хероји и ударници тог рада. Стога ми је добро познат тај елан и морал те епохе. Дивим се Ђорђевићу до које мере је успео да пренесе тај дух и свест акцијашких генерација.
Прелиставајући ову књигу стичем утисак да је учешће сеоске омладине процентуално мање него што је то случај са градском омладином. И данас верујем да је један од разлога за то тадашња недовољна обавештеност и неписменост. Сеоска омладина је ангажована на пољопривредним радовима у својим домаћинствима. Надаље, патријархално васпитање, мања покретњивост и комуникативност, све је то умањило смисао за колективност.
Навео бих сада и један сасвим бизаран моменат. Он је запажен код нас-школске омладине. Наиме, ми ђаци-сељачићи, слабо обучени и друштвено нееманциповани, стидели смо се интиме. Сећам се како ми нисмо волели часове фискултуре. Јер ми нисмо били адекватно обучени; нисмо имали спортску опрему: патике, мајице, шорцеве итд. Мислим да се слично може рећи и кад је реч о Савезним радним акцијама кад је требало отићи од куће. Сећам се како су се на крају школске године, пред почетак ђачког распуста, правили спискови за одлазак на радне акције. Нико нам није пре тога објашњавао шта је то и како је то.
Аутор полемише и са чињеницом да ли је оваква књига потребна данас. Но, управо због горе описане друштвене свести и наше реалности, баш је оваква књига преко потребна. Кроз историју свилајначких акцијаша прелама се и историја народа свилајначког краја уопште. Ако ова књига и није узор и инспирација данашњих генерација, она (та књига) је сведочанство о једном заносу родитеља и прародитеља данашњих генерација. Књига ће сачувати од заборава успомену на једну епоху и једну младост која је достојанствено проживљана.
Због свега реченог част ми је и задовољство ДА ПРЕПОРУЧИМ ОВУ КЊИГУ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ И ШТАМПАЊЕ.
9. септембар 2016. Рецензент
Болеч – Београд Проф др Илија Лазаревић ср.
[success]
[/success]
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија