Проблеми Радошинаца М.Р.Р. фото Зоран Миленкови'ћ
Свако пише о свом граду а ми пишемо о нашем селу Радошину. Налази се удаљен од Свилајнца око 16 км. На око 500 метара од села протиче Велика Морава. Ми смо тако рећи слепо црево. Kад се дође у Радошин даље нема где. Асвалт у дужини од четири километара некада смо урадили сами, такође и телефон а и водовод сами, нас око 80. Сада захваљујући нама сви у селу имају воду. За изградњу моста преко Мораве прикупили смо око 90 хиљада евра и то нису сви уплатили. Само они који су увек учествовали у акцијама. Од моста и од пара за сада се незна ништа. Напомињем да је уплаћено наменски и за нешто друго не може се утросити тај новац. Радошинци преко Велике Мораве имају обрадиву земљу и то око 300 хектара.
До њива пољопривредници се превозе скелом. Како је на Морави низак водостај скела не превози већ два месеца и због тога мештани не иду до сбијих њива. Да би стигли до њих радошинци би требали доћи до Свилајнца, па преко Марковцс, Лапова и Брзана до Милошева. То је негде око 60 километара у једном правцу. Ето како се живи у Радошину. Оштина је средила дом културе, асвалтирала неке улице и средила пут до гробља. Скела је на обали и то је највећи проблем. Има људи који живе од пољопривреде. То су наши проблеми. На крају да се похвалим да имамо леп манастир Покров Пресвете Богородице који треба посетити.
М.Р.Р.
https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/540848899584776
https://twitter.com/resavskipostono/status/929827471016554496
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија