УНС: Око 1.000 новинара у Србији остало без посла, Нино Брајовић, "У Србији је током приватизације медија без посла остало 1.050 новинара и медијских радника, што је готово половина запослених
„У Србији је током приватизације медија без посла остало 1.050 новинара и медијских радника, што је готово половина запослених у медијима обухваћеним тим процесом“, рекао је генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић.
Одржана скупштина Савеза Удружења ратних добровољаца1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца у Новом Саду
Нино Брајовић (фото: Прес центар УНС-а)
Нино Брајовић (фото: Прес центар УНС-а)
„У приватизацији медија отпремнине је узело, дакле без посла је остало, 1.050 новинара и медијских радника. Притом, рачунамо и колеге из Танјуга. То је скоро половина укупног броја запослених у 73 медија који су у процесу приватизације“, рекао је Брајовић за агенцију Бета.
Он је прецизирао да је у медијима обухваћеним приватизацијом било запослено између 2.200 и 2.300 људи, а да се процењује да је у медијском сектору у Србији запослено око 10.000 људи.
„За остале медије не постоји никакав поуздан податак, али се сматра да у целој медијској индустрији, укључујући јавне сервисе, нема више од 10.000 запослених“, рекао је Брајовић и додао да се ти подаци односе на све националне медије од којих неки имају и штампарије.
Упитан да ли на медијској сцени Србије има места и средстава за отварање нових медија, он је рекао да је то ствар „позиционирања у односу на тржишне потребе“.
„Уколико пронађете циљну групу која је заинтересована за ваш производ и ако успете да трошкове прилагодите тим могућностима, онда имате шансе да успете“, рекао је Брајовић.
Према његовим речима, у Србији је „медијски колач из године у годину све мањи“, али да то не значи да „вешт менаџмент не може да дође до тржишта и своје циљне групе“.
„Сада је време неке врсте специјализованих медија и онлајн медија и поред њих простор на тржишту још увек постоји“, рекао је Брајовић.
Рок за приватизацију медија који су били у власништву државе и локалних самоуправа истекао је 31. октобра.
Нове власнике добило је 36 од 50 медија за које је Агенција за приватизацију расписала Јавне позиве, а за 23 медија није ни оглашен поступак приватизације.
Министарство културе и информисања саопштило је јуче да је Јавно предузеће Новинска агенција Танјуг престало да постоји и да је Влада Србије донела Одлуку о правним последицама престанка постојања тог предузећа.
Покушаји приватизације Танјуга нису успели, а процедура за пренос акција запосленима није покренута.
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…