Предузет – нички Буџ– ет РП
Наше домаће ствари
Нема дискусија, предлога и сугестија на седницама скупштине све се усваја два прста спремљена још од куће зар сме неко да се јави и зна више и боље од његовог творца.
Рачуница овладала духом првог предузетника скројена по позицијама извођача и под- извођача са логистиком „чистих“ рачуна. Писмено и „генијално“ баратање парама са великом халабуком какве не беше у Срба. Постигнућа у којима само он и ближњи уживају. Све за инфраструк – туру иако се наша села испразнила као никад у историји, остали углавном стари са просеком од 65 година. Добијају лед осветљење, игралишта за мали и велики трк, канализацију, а свака пета кућа има по неког. Никад скупље изношење смећа за оронуле баке, а дивље депоније на сваком кораку. Кажњавањем неодговорних редовно изношење смећа било би јефтиније за баке. Крече се домови културе из прошлог века, које стари изградише, а сада се планира већ за 22 век. Нажалост нема програма за домове културе јер сав новац отишао на представу три у један. Визија.
Бесплатна картица за „грађане на прво место“ велика халабука, а каква корист? Баке и деке са села немају ни за аутобус, који утањио па свраћа сваки други дан, нема путника. Тужна слика коју само власт „као“ не види већ гура мега кречење и пвц столарију иако за неколико година неће имати ко да их отвара. Зна власт шта треба вама у празном селу. Уместо да им олакшају последње дане они дају метар дрва за целу зиму без казана и топле чорбе.
За развој диносаурус работе набавка нових експоната, јер ове старе већ изгустирала децa, пробушена рупа, па 44 нових 15 милиона да им се привуче пажња. Има ли овде неке рачунице ?
Туризам и спорт увезани у чвор са 59 милиона динара народног зноја, а из – вршни директор за спорт вероватно сад већ са докторском титулом, сакупља вести по чаршији о ситним колачима. Маркет – ин стратеџик за 37 запослених и три који се очекују, а за пољопривреду и њен развој од које сви живе само 14 милиона плус нека сића за украсну живину и фарме пужева. Где би био крај пољопривреди и селу кад би се улагало као у диносаурусе?
Министар за спорт има велику дужност да раскрчми 32 милиона за игре без граница и делиоце правде. Спорт за децу и даље плаћају родитељи. Старци по селима своју утакмицу давно одиграше. И спортске игре имају више од пољопривреде.
За дечију и социјалну заштиту 18 милиона, само три више него за експонате диносауруса или 59 милиона за центар спорта и разоноде да ли је толико важнији од подмлатка и будућности? Кога брига да ли имају три оброка дневно, како се греју, када им и родитељи незапослени, како су обучени докле ће имати струје и светла, а 21. је век. О условима становања те деце се ретко ко окреће из власти. Туга. Ко се усуди да „баци“ милион динара за један дан обележавања ситија са диносаурусима, прослава, дижу два прста за сопствени крканлук и вискиће са стилом, а деца гладна, гола и боса, као да мора да се крка по сваку цену, као да не могу да дају за помоћ немоћнима, лечење деце, старих или за лекове. Безосећај.
За „Културно лето на улици“ без првог реда кога обезбеђују редари са мајицама комуналаца „тричавих“ 14,5 милиона динара из наше касе. Као да тече мед и млеко улицама нашег ситија. Гледај ако ти се гледа по избору власти дођи и ти са села напаћени пензионеру на разоноду бесплатно на улици из твога џепа, за младе и незапослене права прилика да се културно „уздигну“ . За нашега војводу и његово понижење на свом тргу само 500 хиљада за једно вече, а зову се дани где се место рођења помиње сваке преступне године из ината пред изборе, као да његови сељани нису потомци славнога претка .
За општинско веће, без кабинета али професионаци само 17 милиона по години за мукотрпан рад дижући два прста, за остало он мисли и плаћа да се не мешају у материју за коју он експерт, буџетлија. Тендери, тандара мандара све предвиђено ко шиша и ко подшишује, која машина равна путеве и која растура „фини“ камен да се не гаца по блату, ко уписује и отписује туре све чврста организација и штедња на првом месту.
Нема дискусија, предлога и сугестија на седницама скупштине све се усваја два прста спремљена још од куће зар сме неко да се јави и зна више и боље од његовог творца.
Излази на крају он и у заносу беседи сам са собом, а они се тргну, његови слепи следбеници из дремежа и као пажљиво слушају јер ко зна може он и да пропитује да ли су можда отворили буџет –материјал и знају ли зашта гласаше.
Прозива чаршију и чаршијаре, непослушне новинаре као необразоване и необавештене и неупућене. Он се уживео у улогу као код диносауруса само дремају и слушају, а за реч се не јављају. Буџет је скројен и усвојен без дискусија, а 70 одсто је предвиђено за инфраструктурне радове одрживо предузетнички. Војводо опрости потомци нашли да за твој дан(е) уштеде, ти си платио цех за премијере и експонате.
РП
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија