Послератна изградња земље Представљање књиге „Бригадири Свилајнца на омладинским радним акцијама 1945-1990.“ аутора Добривоја Ђорђевића Р. Угрнић
Представљање књиге „Бригадири Свилајнца на омладинским радним акцијама"
[tabs] [tab title=“Страна 1″] На промоцији књиге „Бригадири Свилајнца на омладинским радним акцијама 1945-1990.“ аутора Добривоја Ђорђевића присуствовао је велики број бивших бригадира – учесника на акцијама- добровољном раду широм ондашње Југославије. Радили су на изградњи путева, железница, сечи дрва у планинским шумама за потребе болница, изградњи водовода, електрификацији, уређењу обала река, крчењу шума и пошумљавању, изградњи фабрика, задружних домова, школа, уређењу изворишта и каптацији вода и другим пословима.
У уводном делу ове публикације о бригадирима и бригадама из Свилајнца аутор је навео да је иницијатива за рад на овој публикацији потекла пре годину дана и да су међу иницијаторима били Брана Живковић, новинар и публициста из Свилајнца и Мирољуб Спасојевић, селектор Ликовне колоније „Црквеначка палета“ из Црквенца. Аутор је обишао архиве, разговарао са учесницима и од њих добијао фотографије и друга документа. Нажалост документација је уништена након промене власти на почетку новог века, јер су је нови становници просторија омладинске организације бацили у контејнере.
Рецензент проф.др Илија Лазаревић, редовни професор Београдског универзитета у пензији сматра да је аутор уложио огроман напор у проналажењу још живих учесника тих догађаја да би помоћу њихових казивања поткрепио и употпунио своја излагања. Аутор је дао једну комплетну слику стања и историјских прилика тог периода кога карактерише разрушеност и опустошеност ратним разарањима у ресавском крају и у целој нашој земљи. У посебним поглављима и одељцима аутор обрађује сва животна питања омладинаца на радним акцијама. Многи су бригадири прошли кроз семинаре и научили разне занате, савладали управљање моторним возилима, руковање разним алатима, научили да пливају, стицали техничка, медицинска и друга знања која су им користила у даљем животу. [/tab] [tab title=“Страна 2″] Други рецензент новинар Раде Ђорђевић, указао је на мукотрпан рад аутора на прикупљању грађе, која је небригом и немаром уништена, али је од заборава сачувана епоха велике обнове ратом опустошене државе. Посебно је указао да су се некада о омладини бринуле многобројне организације, а данас је то сведено на минимум. Могу се и у томе тражити узроци девијација код младих који се у периоду транзиције не сналазе.
Нажалост мало је места где се млади могу окупљати, налик на домове омладине, разне манифестације или друге активности при културним и спортским центрима. Промоцију је отворила мр Јелена Томић, директор Ресавске библиотекекоја је суиздавач са Културно просветном заједницом Србије. Отварајући редак скуп бивших бригадира, аутора и гостију истакла је вредност штампања јединствене до сада публикације о радним акцијама у Свилајнцу и шире. У име бригадира успомене на свилајначке гимназијалце бригадире евоцирао је Петар Робинац, тада командант састава бригаде са 114 омладинаца, Ресавска средњешколска бригада, формирана од Среског комитета омладине Свилајнац за радну акцију изградње Фабрике каблова у Светозареву 1952. године. Свилајначка омладина билиа је у саставу омладинских бригада са подручја поморавских општина и у саставу општина других крајева ондашње Југославије. За организовање бригада најзначајнију улогу имала је традиционална бригада Лаза Стојановић из Свилајнца у којој је, из године у годину, учествовало више од пет хиљада младих. Радили су напорно и за испуњавање и пребацивање норме на радилиштима проглашавани вишеструко ударничком бригадом а појединци су проглашавани ударницима. Међу учесницима било је и вишеструких учесника, а такође и више пута са ударништвом. Међу њима су Душан Обиђановић 22 учешћа (17 ударништва), Зоран Обрадовић, Градимир Обиђановић и Ралић Миодраг са по 13 учешћа, Владимир Јовановић 11 и Микица Вукић и Рајко Митић са 10 пута. [/tab] [/tab] [tab title=“Страна 3″] Знатан допринос остварила је бригада побратимљених општина Свилајнац –Радовљица (Словенија) у заједничкој бригади Стане Жагар, састављена од планинара ове две општине. Било је и бригада у којима су учествовали млади побратимљених општина, укупно је било 14 заједничких бригада. Најуспешнија бригада планинара била је шестоструко ударна са освојеним највишим признањем Траком акције 1987. године на Савезној омладинској акцији Бујштина у Истри. Иначе свилајначки планинари из ПД Бељаница и друштва Радовљица на свим радним акцијама били су вишеструко ударни. У саставу бригаде Стане Жагар и Лаза Стојановић учествовало је преко три хиљаде планинара међу којима је око сто ударника или похваљених.
Свилајначи планинари и данас одржавају пријатељску срадњу са младима у општини Радовљица заједничким походима на Триглав и планину Бељаница. На крају свечаности промоције књиге „Бригадири Свилајнца на омладинским радним акцијама 1945-1990.“ аутор Добривоје Ђорђевић захвалио се бригадирима на пруженим подацима, документима и фотографијама за потребе ове публикације. Ђорђевић је дипломирани економиста и до пензионисања радио је и у Служби друштвеног књиговодства у Свилајнцу. Књига има 18 поглавља и богато је илустрована фотографијама на 405 страница у тврдом повезу. Ђорђевић је објавио и књигу – хронику о селу Ломница у коме је рођен. Овом приликом покренута је иницијатива за обнављање радних активности оснивањем Конференције омладинских радних акција ошптине Свилајнац, што су бивши бригадири аплаузом поздравили.
Текст и фото: Р. Угрнић [/tab] [/tabs]
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија