Поводом Светског дана слободе медија

 

Проглас Удружења новинара Србије (УНС) поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

Поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја, акцијом Пет минута громогласне тишине, УНС објављује Проглас. Позивамо новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају Проглас или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве

П Р О Г Л А С

Прошлу годину новинари ће памтити не само по инцидентима, физичким и вербалним нападима и претњама чак и на дан инаугурације председника Републике Србије, него и по блокадама рачуна великим медијским кућама, штампаријама и драстичним злоупотребама система пројектног суфинансирања.

У години за нама Пореска управа држала је у блокади скоро четири месеца рачуне компаније Адриа медиа групе у оквиру које послује таблоид Курир због „опасности да порески обвезник осујети наплату пореза“.
Скоро десет месеци у блокади су и рачуни Компаније Новости и Штампарије Борба због неплаћених пореза, иако у овим компанијама држава има управљачка и власничка права.

Влада је на место државног секретара у Министарству културе и информисања поставила Александра Гајовића који је пропагирао шовинистичке предрасуде према женама, због чега је УНС изашао из Радне групе за израду медијске стратегије.

Скупштина Србије одбила је предлогУНС-а и НУНС-а да угледни новинар Живојин Ракочевић буде члан Одбора Агенције за борбу против корупције па је скоро три године упражњено место које припада новинарима у овом антикорупцијском телу.
У години између два Светска дана слободе медија повећане су злоупотребе у пројектном суфинансирању медија. На конкурсу у Смедереву, који је само један од драстичних примера, од 20 милиона динара колико је одобрено 14 милиона динара ненаменски је потрошено.

Лошем положају посебно локалних медија припомогле су и банке које попут Рајфајзен, Војвођанске, Сосиете женерал и Интеза банке одбијају да кредитирају локалне медије и удружења грађана без обзира на њихову кредитну способност.

УНС зато захтева:

1. Да Влада успостави истински дијалог са медијском заједницом, без фаворизовања било ког њеног дела, како би био настављен рад на изради Стратегије развоја система јавног информисања до 2023. године (Медијска стратегија);

2. Да Влада у изради Медијске стратегијеи њеном спровођењу кроз законеподржи решења којима подстиче рад медија који поштују професионалне и етичке стандарде и социјална права новинара и медијских радника;

3. Да у оквиру Медијске стратегије посебно буде разрађена стратегија за опстанак и развој локалних медија

4. Да Влада прихвати захтев УНС-а да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме;

5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија;

6. Да Влада пружи неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убице новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, а правосуђе ефикасно процесуира ове случајеве;

7. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, уместо што годинама, без резултата, по пријави НУНС-а истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

https://twitter.com/resavskipostono/status/992133149474869249

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/bX5CLSWDEiL