Последице „Милосрдног анђела“ 1999. године

Да се незаборави

Последице „Милосрдног анђела“ 1999. године

Санкције – изолација државе и народа акт геноцида

Грађани постају ,,бели мишеви,, ни криви ни дужни, изолација, затварање у конц логор јер се некоме не свидја друштвено уредјење или изабрани председник или је неки интерес или им нисте симпатични.
Политичка и економска ограда је веома висока, строга и планетарна нико са вама несме да се дружи постајете као народ проказани и кужни. Образовањ, наука, култу ра, уметност, опамећивање вашега ума херметички затворени. Забрана путовања, проток робе људи и капитала су под катанцем.

Забрана да полете авиони чак и ако бебе умиру без лекова због санкција. Забрана три оброка дневно, изгладњвање целе нације. Живот у гету је идеологија прошлости.
Уништавање економије и пољопривреде радја беспосленост, бесперспективност, пад морала код омладине која пада у апатију. Безакоње и анархија изазване санкцијама против народа и државе, пораст криминала, мита и корупције стварају живот у паклу, преживљавање. На локалном нивоу инсталирају се олигархије које злоупотребљвају власт, богате се на терет осиромашеног народа као паразити и крпељи. Безобзирно и безобразно. Растакање породице, насиље, алкохол, дрога где највише трпе деца одрастајући у пакленим условима санкција и гета.
Посла нема, запошљавање је карикатура поштеног, каљуга и лицемерје, намештаљке.
Заштита радника не постоји, синдикална права као пре 100 година.Социјална правда или неправда, глад, беда, заразе, болести, сиромаштва без лекова и пара.
Највећи број оболеле деце од рака на број становника у Европи је у Србији као и највећи морталитет је последица ,,Милосрдног анђела,,.
Врхунац је бомбардовање касетним бомбама 1999 године и слање ,,осиромашеног,, уранијума крстарећим ракетама који убија следећих хиљаду година један народ, а држава нестаје. Да нам затру семе. Геноцид или не, од ,,андјела,, на дар. Сотоне. Шта је циљ? Војна надмоћ беше 600:1 незабележена у историји човешанства, убиства деце, на мосту, у возу, на ноши, у мајчином крилу и ,,поклон пакет уранијума,, да вам затире потомство. Све је то ,,колатерална штета“, врхунац лицемерства.
Злочин над природом, биљке и животиње, људе, дегенерације у зачећу плода су директна последица санкција ,,Виво експерименти ,, у концентрационим логорима где је цела држава и народ под присмотром. Несмеш да тражиш одштету за уништену имовину, за патњу и бол фамилије, да кажеш да је то агресија и удружен злочиначки подухват.Траже да се потпише папир о признању кривице. Као да смо ми њима бацали бомбе на главу и слали ,,осиромашене,, поклоне.

Суђење жртвама, а не џелатима је изигравање са народом и правдом.
Да ли ће преживети само бубашвабе и шкорпије после санкција и наказе из Нато пакта. Сатрапи који руше мостове, фабрике, гасе сијалице, уништавање житних поља, загадјују изворе воде, славе погодак и убиства деце, старих, болесних и немоћних. Спска мајка опет свија гнездо сирочића да сачува кућу и породицу од фашиста као у оним ратовима кад било прса у прса сад ове наказе гадјају и убијају на даљину и славе у Нато базама погодак уз ,,наргиле,, и ЛСД напитак. Технолигија и идеологија савремених убица, господара човечанства, живота и смрти. Без њих неможе више ни природно да се умре већ им служите као показна мета за вежбу и баханалије. Славе погодак у ,,мету,, у срце једног народа, убиства ДЕЦЕ, као они цивилизован свет, а ми злочинци које они кажњавају на фашистички начин бомбама са уранијумом.
Крвари земља Србија са живим ранама савремених гжелата, са сузом на лицу Белог Анђела.
За последице, геноцида из 1999 г , нису криви они који бомбе ,,осиромашене,, бацаше на главу већ они који их примаше . Српске мајке опет у црно завијене, жале, унапред и још не родјене и оне што одоше.
Акт безумља, срама, туге и жалости осионих џелата.

Р.П.