ПОЈАМ ДЕФИНИЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТИ У ЕЛЕМЕНТАРНИМ НЕПОГОДАМА-ПОПЛАВАМА
појам дефиниција и надлежности у елементарним непогодама-поплавама
Кризни менаџмент има своју функцију у ситуацијама које нису нормална свакодневница људског живота или функционисања одређених организација, локалних самоуправа држава и сл. Веома је важно бити реалан у сагледавању кризе јер је то први предуслов за њено разрешавање. Ако се организација, локална самоуправа, држава на време припреми и има унапред дефинисане и квалитетне планове у том случају створиће се претпоставке за њено успешно решавање. Функ-ционисање кризног менаџмента у ванредним ситуацијама представља најбитнији фактор успешног савлађивања и превазилажења таквог стања.
Кризни менаџмент се може одредити као скуп функција и процеса који имају за циљ да идентификују, изуче и предвиде могуће кризне ситуације и успоставе начине како ће локална заједница спречити кризу и последице кризе, да се са њоме избори. Кризни менаџмент мора да одговори на питања “шта ако”. Добар кризни менаџмент мора благовремено да препозна сигнале надолазеће кризе и да правовремено реагује.
Елементарна непогода је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порек-ла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни на-носи и лавина, екстерна температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне по-јаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима.[1]
Ванредна ситуација представља стање када су ризици и претње или
Систем заштите и спасавања је део система националне безбедности и интегрисани облик уп-рављања и организовања субјеката система заштите и спасавања на спровођењу превентивних и оперативних мера и извршавању задатака заштите и спасавања људи и добара од последица елементарних непогода и других несрећа, укључујучи и мере опоравка од тих последица.
Одбрану од поплава у зависности од категорије вода спроводе ЈВП (Јавно водопривред-но предузеће”Србијаводе”) на водама И реда (члан 23. Закона о водама)1. Законом о во-дама (члановима 53, 54.и 55) регулисана је надлежност Јавног водопривредног предузећа “Србијаводе” које има обавезу и одговорност за организовање и спровођење одбране од поплава на водама И реда и водним објектима за одводњавање у јавној својини, а на во-дама ИИ. реда јединице локалне самоуправе у складу са Општим планом одбране од поплава и Оперативним планом за одбрану од поплава.
Општи план за одбрану од поплава доноси се за воде И и ИИ реда за период од шест година. Оперативни план за одбрану од поплава од спољних вода и загушења ледом за воде И реда, и од унутрашњих вода на подручју на којем је надлежно, за период од годину дана, припрема ЈВП “Србијаводе”, а доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Опаративни план за одбрану од поплава за воде ИИ реда, за период од годину дана, доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз прибављено мишљење јавног водо-привредног предузећа.
Мр Ј. Циндрић и група аутора
Крај другог наставка
https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/Td2fbVSB5yC
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
погледајте коментаре