Планинари из Србије обележили 200 година од страдања Карађорђа

Планинари из Србије обележили 200 година од страдања Карађорђа Текст и фото: Р. Угрнић

Планинари из Србије обележили 200 година од страдања Карађорђа

Поход Карађорђевим стопама вође Првог српског устанка

планинари

У склопу обележавања дана општине Велика Плана, а у организацији тамошњег Планинарског клуба „Врбица“ учешћем 486 планинара из 36 планинарских организација из Србије приређен је 14 поход планинара „Карађорђевим стопама“. Међу учесницима су били планинари из Јагодине и Свилајнца. На почетку похода на скупу планинара у Великој Плани учеснике је поздравио председник ПК „Врбица“ Жељко Ковачевић, а затим је председник општине Игор Марковић пожелео планинарима добродошлицу позивајући их да уз овогодишње добро дружење дођу и наредне године на јубиларни 15 поход.
Планинари су прешли стазу у дужини од 15 километара од Велике Плане преко брда Врбица, манастира Копорин, Радовањског луга , цркве Покајница са завршетком похода у центру села Радовања.

Чланови ПД „Бељаница“ код манастира Копорин

Упознавали су и уживали у лепотама овог дела Србије пролазећи пољопривредним пољима и шумама обилазећи значајна историјска места. У Радовањски лугу 24.јула 1817 године настрадао je Карађорђе од руке кума Вујице.Пригодан сценски програм приредио је Иван Вучковић глумац позоришта из Велике Плане који је говорио вождове речи које је упућивао устаницима.

Вучковић је рекао да ће као туристички водич планинаре да подсети на прошлост. Вожд је убијен по наређењу Милоша Обреновића, а у организацији кнеза Смедеревске нахије Вујице Вулићевића. Оно што наши непријатељи онога доба нису успели да ураде, успео је кум. Турци су покушавали на разне начине да ликвидирају Црног Ђорђа тог курјака из Шумадије.

Покушавали су једну деценију да га трују правили му заседе у 74 бојева које је водио постојали су посебни турски одреди који су јурили само њега и његову главу и успео је да опстане и подигне Србију. Основао је војску, покренуо сталну дипломатију, направио велику школу, прву владу. Ратовао је десет година са највећом силом и успео да ослободи Србију. Оно што нажалост није успео да смири војводе,који су му касније дошле главе. Карађорђева глава је однета у Београд. Историја каже да је такође турски султан Махмуд пет дана славио у Стамболу, јер више није било тог курјака из Шумадије и више није било шансе да се подигне балкански устанак као што је био планиран.

У нашој историји а и у историји других народа било је много убистава посебно када је власт у питању али радовањски луг је специфично место зато што је овде кум наредио куму да убије кума. Ако се Срби куну у кумство онда је ово дефинитивно било наше најцрње место.

Шта је Србија добила Карађорђевом главом? Историја каже ништа, онај ко је хтео да узме власт то је и урадио, а турци су само задовољно трљали руке оно што је било последица овог убиства је династички рат који је кренуо наког тога и трајао без мало 100 година и узео је заиста огромне жртве са обе стране. За крај Вучковић је рекао да је ово прво гробно место Ђорђија. По наређењу и молбама Књегиње љубице, Милошеве жене његове мошти су пренете у Тополу 1818.године у цркву у Карађорђевом граду. Ту су почеле да се дешавају чуда и Милош је наредио да се мошти изваде и пребаце у шуму поред Тополе. Опет сузама Љубициним његове мошти бивају враћене у цркву у Тополу.

Песма Србија Пере Пајића ( одломак )
Српског вођу Карађорђа убио је други вођа,
Место где је било клање Срби зову Радовање.
Сад се ево сваки Србин бије,
са две своје историје.

Related Post

Текст и фото: Р. Угрнић

https://www.pinterest.com/postonosa/places-to-visit/

 

 

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster