На представљању Повеље Европске федерације новинара о медијима: Ове смернице треба хитно применити
Прес центар
Ове смернице треба хитно применити
У Београду је данас представљена Повеља Европске федерације новинара (ЕФЈ) о радним условима за медијске раднике. Повељу је већ потписало 14 новинарских организација, чланица ЕФЈ-а, водећих новинарских синдиката из земаља Западног Балкана и Турске. Ова необавезујућа Повеља од 10 тачака има за циљ да се омогуће бољи услови за рад медијских радника.
Мехмет Коксал, пројектни менаџер ЕФЈ-а је указао на најчешће проблеме медија у овом делу Европе. Он је истакао да у многим земљама новинари не смеју да се удружују како би се борили за своја права.
„Раде на основу ортачког уговора, нису пријављени и не могу да заштите своја права пред судом. Дискриминисани су на радном месту, а због активности у синдикатима бивају премештени на друга радна места или отпуштени. Новинари би требало да имају право на одмор, а после радног времена нико их не може казнити ако нису реаговали на одређени захтев послодавца“, рекао је Коксал.
Он је навео да „сви новинари и фотографи који извештавају из ратних подручја морају да добију адекватну обуку“.
О проблемима новинарске професије говорио је и Рајнер Рајшард, председник експертске групе Ларек за радно законодовство, која је у претходне две године радила на овој Повељи. Он је истакао да лажне вести нарушавају поверење јавности у новинаре. Рајшард је рекао да „неке владе затварају новинаре, не дозвољавају им приступ информацијама или распирују мржњу против њих“.
„Ова Повеља представља смернице, које већ постоје у вашем националном законодавству и залажемо се да се хитно примене. Новинарство није професија која служи да подржи интересне групе у ширењу лажних информација. Новинарство је јавно добро и инстумент којим се постижу различити међународни стандарди и развијају наше демократије. Ми верујемо у ове принципе, у вредности Европске уније, где је Србији место, уколико испуни ове услове“, рекао је Рајшард и додао да ће Повеља бити предата Европској комисији и Савету Европе са надом да ће бити коришћена за процену медијских слобода у земљама кандидатима за придруживање ЕУ.
Тамара Чаусидис, председница Синдиката новинара Македоније истакла је да у овој земљи је хонорарно запошљавање, које готово да није препознато у њиховом Закону о раду. По њеним речима, у таквој ситуацији, новинари углавном раде како им манаџмент или уредник налаже. Она је истакла да без слободних и критичких медија ниједна земља не може да стане на демократске ноге.
Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара подсетила је да Закон о јавном информисању донет 2014. године није дао очекиване резултате, а око 1.300 новинара је остало без посла током приватизације. Бројни медији су угашени, а други, по њеним речима, „кроз пројектно суфинансирање су купљени нашим парама, а у њима углавном угашени синдикати“. Она се заложила да ова Повеља постане обавезујући документ, део гранског колективног уговора, који постоји у земљама Западне Европе.
Прес центар 12.02.2019.године
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
