Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

медији, издаваштво, вести, ресавски поштоноша, вести из Свилајнца, Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату, Текст и фото Р.Ђ.

Осми октобар дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

Генерал у пензији Миломир Миладиновић и пук. Проф. Жељко Зиројевић, са венцем СУБНОР-а Србије.

После четири године рата оклопне јединице Пете самосталне гардијске моторизоване стрељачке дивизије, под командом пуковника Завјалова, имале су задатак да до 8.октобра дођу у реон Свилајнца. Делови ове дивизије су планираног дана око 16 часова из правца Кушиљева, без икаквог отпора ушли у Свилајнац. Исте вечери запосели су планирану линију Свилајнац- Црквенац-Гложане.

Одавање поште борцима и жртвама фашизма.

У књизи Миодрага Ковачевића “Фудбал у Свилајнцу“ аутор је, као очевидац, описао долазак руских трупа у Свилајнац: „ Осмог октобра 1944. године је била недеља. Дан леп, тихо време, сунце је грејало као усред лета. Ми, деца, у данашњој улици Милентија Поповића, таман смо направили договор за поподневно окупљање пред одлазак кућама на ручак, када су из правца Жабара на улазу у Свилајнац на, у то време пристојној висини, прелетела два авиона и испалила по један хитац, вероватно из својих топова.

Наступање Црвене Армије у Југославији и ослобо&дстрок;ење Београда, од 28. септембра до 21. октобра 1944. године

Прекинули смо договор, јер је у том тренутку из правца кафане „Орач“ трчећи до нас стигао Александар – Аца Матејић, вичући : „ Ево су Руси! Иду од Бука!“  Сви смо заборавили на глад, окренули смо се и трком на улицу која води из центра вароши према Кушиљеву, први смо дочекали Русе. На челу колоне је моторциклиста предводио јединице које су долазиле из правца Кушиљева. Било је свакојаких возила. Данас се не сећам шта је све прошло, али знам да је то улажење у град трајало читав тај дан и ноћ.“

У току ноћи са јединицама Црвене армије стигли су и делови седме бригаде двадесет треће српске дивизије. Одмах по ослобођењу Свилајнца огромна ратна техника Црвене армије била је, због немогућности пребацивања на леву обале Мораве, распоређена по периферији и околним селима.

Related Post
Миле Тошић председник СУБНОР-а Свилајнца говори окупљенима.

Поводом Дана ослобођења Свилајнца на споменик у Топољару палим борцима и жртвама фашизма венце су положили делегацијe СУБНОР-а Свилајнац, СУБНОР-а Србије коју је предводио подпредседник пуковник – професор Жељко В. Зиројевић и делегација ОО СПС из Свилајнца. Минутом ћутања одата је пошта палим борцима и жртвама фашизма, а о ослобођењу Свилајнца говорио је Миле Тошић, председник ОО СУБНОР-а Свилајнац.

Фашистички симболи на споменику палим борцима и жртвама фашизма

Графити на споменику у Топољару.

 

Исписивање кукастих крставова на споменик борцима и жртвама фашизма је за сваку осуду. Оваквим чином вређају се борци и жртве четворогодишњег ропства под терором фашиста. У време када се у нашем окружењу велича усташтво и терориста који је мучки убио амбасадора некадашње Југославије Роловића у Шведској, писање кукастих крстова по споменику је недопустиво и представља напад на основне тековине ослободилачке борбе. Због свега наведеног неопходно је, нарочито младима, објашњавати каква су зверства чињена у Другом светском рату а локална самоуправа и организације требало би већу бригу да посвете очувању историјских споменика.

. Запуштени натпис Робне куће која је некада носила назив 8.октобар.

Некада се 8.октобар обележавао као дан општине пригодним академијама, културним и спортским манифестацијама (уличне трке, турнир у фудбали и др.). И традиционални Ресавски пољопривредни сајам почињао је тог датума. У свету се победа над фашизмом обележева војним парадама и разним другим манифестацијама. Београд је ослобођен 20.октобра и тада скупштина града организује, осим полагања венаца ослободиоцима Београда и друге пригодне програме. На осми октобар у Свилајнцу подсећа само по нека запуштена реклама која одавно више не светли. Небројано пута смо чули да без поштовања прошлости нема ни наше будућности.

Текст и фото Р.Ђ.

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster