75 година од формирања Ресавске партизанске чете, а положени су венци на споменик који се налази на брду „Хум“ између села Грабовац и Дубље. Мирољуб Спасојевић
делегације СУБНОР-а Србије, Крагујевца и Свилајнца
У организацији СУБНОР-а Свилајнац 26. јула 2016. године обележено је 75 година од формирања Ресавске партизанске чете, а положени су венци на споменик који се налази на брду „Хум“ између села Грабовац и Дубље. Венце на споменик положили су Милосав Тошић и Саша Радовановић испред СУБНОР-а Свилајнац, пуковник проф. Жељко Зиројевић, потпредседник републичког СУБНОР-а Србије, Владан Рајковић, председник СО Свилајнац, и делегација СПС-а Свилајнац. Милосав Тошић, председник СУБНОР-а Свилајнац, чија је мајка била учесник НОР-а на Сремском фронту обратио се присутнима и прочитао историјат о Ресавској партизанској чети која је формирана на брду „Хум“ 26. јула 1941. године, на дан вашара у Свилајнцу. Формирање је било одлагано због безбедности симпатизера и патриота и због стања на терену у поробљеној Европи од стране фашиста.
Тога дана су изашли на „Хум“ и у строгој тајности са Тасом Младеновићем и Ратомиром Ристићем Сељом из Шумадијског одреда. За командира чете изабрали су Лазара Стојановића из Кушиљева, а Радомира Бисића за политичког комесара. Чета је подељена на водове, како би била оперативнија, мада је била слабо наоружана. Сутрадан, изведена је прва акција на жандарме у селу Црквенац који су разоружани, заплењене су пет пушке и пиштољ, а архива запаљена. Напад на Свилајнац није у потпуности успео јер су због свитања морали да се повуку у Бобово према булињаку где су логоровали. Том приликом није ослобођен из затвора Драгош Илић, скојевац који је касније погинуо на Витежевачкој коси, и извршио самоубиство, како не би пао жив у руке Недићевој стражи. Ресавска партизанска чета ушла је у састав Другог шумадијског одреда и изводила акције на теренима Ресаве у садејству са Пожаревачким одредом Вељко Дугошевић.
Командир Лазар Стојановић састајао се у колиби крај Мораве у потесу села Кушиљева, и одржавао везу са партизанима из Шумадијског одреда. Једне ноћи бива издан и опкољен од четника и недићеве страже, где су га рањеног ухватили и обесили у Свилајнцу 9. фебруара 1942. године. После рата 1955. године проглашен је за народног хероја. Добио је свој трг и споменик, а Касарна и Гимназија у Свилајнцу носили су његово име.
[info]Свилајнац, 28. јул 2016. [/info] Мирољуб Спасојевић
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија