Новинари на Косову небезбедни

Новинари на Косову небезбедни

Председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић гостујући у јутарњем програму Радио телевизије Пулс поводом петог рушења спомен обележја новинарима Ђури Славују и Ранку Перeнићу који су нестали 1998. године на путу Велика Хоча – Зочиште, рекао је да новинари нису безбедни свуда у свету, али да је на Косову проблем што починиоци и нападачи остају некажњени и непроцесуирани.

“Ми смо сигурни да косовска полиција не ради ништа поводом овог случаја, јер пре две године када је плоча порушена, са осталим колегама приликом изласка на терен, на пар метара пронашли смо порушену плочу. Полиција да се интересовала и да је тражила вероватно би је пронашла и пре нас”, рекао је Ничић.

Осуде и реакције поводом петог рушења плоче није било ни од стране српских ни албанских политичара.

“Од албанских политичара, представника цивилног друштва, албанских новинара никада нисмо чули да су дигли глас и осудили скрнављење, иако стално понављамо да постоје случајеви двојице албанских новинара који су негде после 2000. године убијени”, каже Ничић.

За разлику од ранијих година, поводом овог немилог догађаја нису се огласили ни српски представници у косовским институцијама. Реаговала је једино Канцеларија за Косово и Метохију једним добрим саопштењем, истако је председник Удружења новинара Србије на Косову.

Само у прошлој години како је рекао Ничић забележено је преко тридесет случајева физичких напада, вербалних претњи и различитих притисака на медије. Од тога је само два или три случаја расветљено.

Ничић је закључио да је целокупан систем нефункционалан и да људи који су задужени да брину о безбедности новинара, очигледно не раде свој посао адекватно.

Ђуро Славуј и Ранко Перeнић нестали 21. августа 1998. године када су кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима породица, последњи пут виђени су у преподневним сатима у Великој Хочи, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом терористичке организације „Ослободилачка војска Косова“.

Председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић подсетио је да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији.

Новинар приштинског „Јединства“ и дописник „Политике“ Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.

Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини, а део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца.

Новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини.

Фоторепортер Момир Стокућа убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића је 25. јуна 1999. године отела терористичка ОВК недалеко од избегличког центра у Приштини.

Међу убијеним новинарима на Косову и Метохији су и новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати који је убијен 2001. године и Бардиљ Ајети, убијен 2005. године. Ајети је убијен код села Бресалце недалеко од Гњилана из возила у покрету.