Ресавски поштоноша

Ноћ музеја у Свилајнцу

1. Задружни дом Земљорадничко – кредитне задруге из 1897.године

Ноћ музеја у Свилајнцу

Настанак првих земљорадничких задруга

У овогодишњој   Ноћи музеја у Свилајнцу једна од тема била је  120 година задругарства у Ресави. Иначе прва земљорадничка задруга у Србији основана  је 1894.године у Вранову код Смедерева.

Изложени документи, фотографије и предмети у просторијама Факултета за пословне студије и менаџмент из Београда изазвали су велику пажњу посетилаца. Из дела изложених докумената закључује се да је задругарство у Ресави нераскидиво је везано за Димитрија Катића (1845-1899), посланика у Скупштини Србије, из Среза Ресавског, а 1891 и 1892.године био је председник Скупштине Србије. Као оснивач и члан Српског пољопривредног друштва, а одрастао и живео на селу он је прву земљорадничку у Ресави основао пре 120 година 31.марта 1897.године у свом селу Црквенцу, са још 35 задругара. Крајем исте године основана је и Паорска задруга у Свилајнцу. Земљорадничко кредитна задруга основана је 1898.године у Седлару захваљујући учитељу Сави Марковићу , који је заједно са Димитријем Катићем био члан надзорног и главног одбора Српских земљорадничких задруга. Затим су се оснивале задруге широм Србије и Ресаве јер су гарантовале сигурност и бољи живот за породице са села  и штитиле их од зеленаша и шпекуланата. Осим у Свилајнцу, Црквенцу  и Седлару задруге су се формирале у Кушиљеву, Гложану, Војсци, Купиновцу, Грабовцу, Луковици, Миливи, Плажану, Стењевцу, Великом Поповићу и Стрмостену.

Народни трибун из Ресаве Димитрије Катић окупљао је Ресавце у задруге да село напредује. Његовом заслугом организована је Прва сточарска изложба у Свилајнцу 19 и 20 агуста 1895.године када је додељено 35 награда у четири категорије говеда.После великог рата 1912. до 1918.године  задруге обнављају Солунци који су се вратили као победници. Црквенац је важио за напредно задружно село у Србији како је писало  у листу „Земља“.

                               Задруге у Црквенцу

  1. Земљорадничко-кредитна 1897. Године са задружним домом,
  2. Потрошачка 1909.године,
  3. Кредитна 1911.године
  4. Земљорадничко-воћарско-виноградарска 1929.године,
  5. Сточарска 1936.године,
  6. Земљорадничо набављачка 1936.године са задружним домом,
  7. Пчеларска 1936.године,
  8. Дрводељачка 1949.године,
  9. Риболовачка 1955.године.

 Тако су 1929.године задругари из Црквенца са својим учитељем Савом Милошевићем покренули акцију за изградњу подрума за прераду грожђа. Имали су милион чокота винове лозе и на основу тога добили кредит од Бањске управе у Нишу. Ресава је производила 400 вагона грожђа. Подрум у Црквенцу је у периоду од 1971 до 2012. године извезао преко пет милиона српске шљивовице препеченице у 30 земаља света.

Изложбу је обогатио и наступ КУД-а „Димитрије Катић“ из Црквенца сплетом народних игара из Србије, као и вокалним наступом Анђеле Милосављевић, ученице из Кушиљева. На хармоници су свирали Драган Динић и његов син Никола.

                         Иницијатива за подизање споменика

И ова изложба у Ноћи музеја која је посвећена 120. годишњици задругарства у Ресави потврдила је да је Димитрије Катић својим делима заслужио да му се Ресава одужи подизањем спомен обележја као до сада једином Ресавцу који је био председник Скупштине Србије. Његов Црквенац се одужио 1970 године приликом прославе стогодишњице основне школе коју је он основао са црквенчанима, јер је добила његово име.

Прошле године обележено је 170 година од рођења Димитрија Катића и са скупа је упућен захтев СО Свилајнац за покретање иницијативе за подизање споменика, који ни до данас није разматран.

Р.П.

 

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.