Нино Брајовић: Положај новинара најтежи у новијој историји

Нино Брајовић: Положај новинара најтежи у новијој историји

Најважнији циљеви медијске реформе су остварени, оценио је данас у Бечу државни секретар Министарства културе и информисања Нино Брајовић, али је упозорио да положај новинара и медија у Србији најтежи у новијој историји. Он је на конференцији ОЕБС о слободи медија на Западном Балкану истакао да „данас у Србији слободу изражавања јамчи Устав“ и оценио да, према члану 50. Устава, „у Републици Србији нема цензуре“.

„Српски медијски закони у потпуности су усаглашени са европским регулаторним оквиром“, сматра Брајовић.

Према његовим речима, „Европска комисија је потврдила да Република Србија испуњава све захтеве у погледу пуне хармонизације медијских закона са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама“.

„Најважнији циљеви медијске реформе су остварени“, рекао је Брајовић и подсетио да је „медијска реформа подразумевала да држава изађе из власништва у медијима и то је урађено“.

„Формиран је регистар медија у који су уписана физичка и правна лица која имају више од пет досто власништва у медијима“, додао је Брајовић и нагласио да је „законом дефинисан јавни интерес у области јавног информисања“.

„Први пут је законом прописано пројектно суфинансирање медија на принципима подстицања медијског плурализма и контроле државне помоћи“, истакао је Брајовић, али је, истовремено, констатовао и да је „положај новинара и медија у Србији најтежи у новијој историји“.

Он је, мислећи на локалне самоуправе, објаснио да је држава изласком из власништва у медијима за собом повукла највећи део новца који је до тада у њих улагала.

„Процењујемо да је, кроз пројектно суфинансирање, медијима данас на располагању две трећине новца мање него када су општине и градови били власници медија“, илустровао је Брајовић.

Према његовој оцени, „последица је сиромашење медија, њихова зависност од центара моћи, таблоидизација, пад етичких стандарда у медијима, аутоцензура и висок ниво клијентелизма“.

Брајовић је нагласио да се „власт озбиљно посветила решавању убиства новинара, први пут после 2000. године, када је 2012. године формирана владина Комисија за истраге убиства новинара“ и предвидео да ће, „захваљујући овоме, Србија скинути хипотеку нерешених убистава и неразјашњених смрти новинара“.

Он је подсетио и да су МУП, Тужилаштво и представници новинарских и медијских удружења крајем прошле године потписали Споразум о унапређењу заштите и безбедности новинара.

Министарство културе припрема неопходне измене и допуне медијских закона, предочио је Брајовић, како би општине и градови већ од наредне године били у обавези да издвајају више новца за пројектно суфинансирање медија.

Такође, до половине ове године урадићемо и нову медијску стратегију, која ће бити основа медијске политике до 2022.године, најавио је Брајовић

Извор: Фонет