Наше домаће ствари
Народни комунално-канализациони јавни сервис
Свеобухватни радови на управно – услужном сервису грађана, темељно раскопавање и закопавање, цепање бетона није било још откада Чика Митке отишао. У парку стопиран саобраћај, само тутње камиони „Орук-копа“, ломе све под собом, биће посла. Све опасано скелама, фасадирање спектралним бојама, досада невиђен дизајн који вероватно одабра конзилијум. Свакако неко надарен и обдарен.
И да баш не може све сјајно и бајно, неки машиниста, млад човек, се занео у копању и отишао предубоко па пробио цевку миришљавку „покуљали сокови“ као да се све гулашијаде ту акумулирале. Они кували, јели и пехарчине славили па ето им сада кусур стигао. Парком се шири „мирис“ разлегао се чак до кабинета, прети да деконцентрише власт. Ако стигне низводно до диносауруса, а тамо пристигао двестахиљадити посетилац, пуче брука, канализациона, а ми туристичка оаза Србије, цвет.
Министар за село и гулашијаде у паници, тр
ажи узбуну,а сирене опет неисправне као оно кад потопи Ресава. Ако мирис дође до главног кабинета, извора власти и благостања „биће свашта“, главе има да лете. Фик и готово без пардона. Неки назадни елеменат у парку халали, каже „ето овај одозго све види, било све намештено, од прве до задње гулаш-пијанке и није случајно да сада уживају у мирису свога рада“. Народно – канализациони јавни сервис се шири зарад боље наплате, ускоро терминал, кажу ту нема више места ни за хоклицу. Народа све мање, дажбине све веће као да хоће и ово мало да растерају. Баке на селу плаћају 535 динара месечно смеће, а не могу да стигну до контејнера.
Припреме за приватизацију, `оће да обрадују виђеног купца фасадом, да не вири унутра колико „неимара“ има. Магационери, контролори, осматрачи, јављачи, доушници и они што седе кући. Ко је још размишљао о смећу и фекалијама, гладан, или кречењу и фасадирању кад нема где да преспава без посла и пара, сломљен и утучен, морално уништен. Бирократија, власт и чиновници превладали, као да `оће сами себе да поједу. Самоједи, незабележено. Хигијеничари на улици, некад мајстори у фабрикама, благо нама и хигијеничарке рмбаче 365 дана са контролорима над главом, на плус 50 целзијуса, јер ако сврате ванземаљци да не буде папирића и листића. Ако вас он осмотри да седнете или дојаве доушници, добићете још по једну метлу, имате две руке, и још једног контролора док други одмара. За најбољег чистача авенија и булевара следује награда, вожња бициклом на ножни погон који чека у гаражи код базена. Страна лиценца-свежа донација, јој, јој, јој.
Мито и К – учитељ
https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/545066299163036
https://twitter.com/resavskipostono/status/933395133155958784
3 comments