Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Седам деценија Радомир Угрнић извештава из Ресаве о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама.Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и писао коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.

Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.

Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.

Честитајући му на награди за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник за пример. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад друштва.

Велику подршку за свој рад има од супруге Добриле која се и ангажовала у његовом раду.
Образложење за награду написала је редакција „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године и Актива новинара „Ресава“ које гласи:

Савезу новинара Србије и Црне Горе

Предмет: Предлог за Награду за животно дело за Радомира Угрнића

Када неко проведе 70 година у новинарству, радећи за радио, телевизију и новине,уз активно бављење планинарством, постаје и остаје препознатљив не само у свом крају и Србији, већ и у многим срединама бивше СФРЈ и онда заслужује да буде предложен за Награду за животно дело. Радомир Угрнић (1931), новинар из Свилајнца, почео је 1948. године да ради као дописник листа „Спорт“, све до његовог недавног гашења. У тв новинарству радио је као дописник РТБ из Свилајнца, филмском камером. Дописник је Радио Београда, коме редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави.

Слао је и репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља „Нови пут“, радио „Миг“ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

На нивоу општине добитник је бројних признања за рад у новинарству и просвети где је 40 година радио као професор физичког васпитања.
Поседује богату архиву оригиналних текстова из листова, фотографија, аудио записа.
Иако је напунио 87 година неуморан је и истрајан у раду и готово да нема догађаја у Свилајнцу и околини који он не испрати фотоапаратом и тонским записом.

Колеге из Свилајнца придружују се честиткама и желе му дуг живот и још пуно рада у новинарству.

Р.П.